Ljubavni putopis mojega kraja i proročanstvo

                Ljubavni putopis mojega kraja

Nedaleko od mesta na kome pišem, na deset kilometra od ove stolice na kojoj sedim, nalazi se manastir Ravanica. Odmah tu, pored manastira nalazi se selo Senje. Ono je poznato po tome da je dalo veliki broj lekara, specijalista za korupciju. Što ti ljudi, rasli kraj manastirskih kapija, znaju da oderu kožu pacijentu, niko ne zna. Pogotovu ako je pacijent po nacionalnosti gastajbajter.

Nemate pojma koliku oni ljubav gaje prema evru, a vole i švajcarske franke...

Selo Senje je inače dalo veliki broj lepih, debeljuškastih žena. Za njih imaju čak i lokalni naziv, koji opisuje njihove čari: Punše devojke.

Naime, debela-deblja-najdeblja. Sinonim za debela je puna, pa sledi puna-punija-najpunija, ali se u Senju kaže puna-punša-najpunša.  Za mršavu devojku se kaže: Takša devojka. Od tanka-tanja-najtanja, odnosno: Tanka-takša-najtakšastija.

Inače, pismo koje se u tom selu koristi je mešano stroslovenski sa ovim novokomponovanim srBskim sa očajnim rukopisom jer sve doktori neki.

Manastir Ravanica je, kao što znamo, zadužbina svetog Cara Lazara. U njemu su položene njegove mošti. To su vam isto što i posmrtni ostatci.

Car Lazar je imao svoju ljubav, caricu Milicu. U spomen njihove velike ljubavi, na mestu gde su se prvi put sreli i zaljubili,  nikao je manastir Ljubostinja. Da ga Milica svojom ljubavlju podiže i ukrašava kao svoju zadužbinu.

Inspirisan svetim Carom Lazarom, svaki Srbin treba da ima svoje Ljubostinje; to treba da bude kuća, koja će da bude i dom njegovoj porodici.

Pošto sam ja rešio da jednog dana imam ženu, počeo sam da dovodim kuću i okučnicu u red. Da u tom našem Ljubostinju, svojoj ženi tepam:

Mila moja, Milice moja...

Da bude carica moja.

Da to naše Ljubostinje podiže i ukrašava...

Usisava, briše, riba čisti i polira. Kreči u koju boju ’oće, šmirgla kitoše, pa opet šmirgla stolariju, da je ofarba dve, a može i tri ruke, da buši rupe za tipli (kupio sam joj novu bušilicu) ako treba da se nešto obesi il’ prikači na zid, menja sijalice kad crknu, blenduje ili ablenduje ( koristi blender ili ne koristi), sprema obroke i dezerte, namešta krevete i menja posteljinu, skuplja razbacane stvari za mnom, da joj uspe svaki put da opere moje bele čarape, stavlja kupus u kacu i turšiju, da me posluži sa rasol kad mi treba infuzija jer sam prepio domaću rakiju, da brojno stanje čokanjčića i čašica za rakiju bude uvek isto, da na proleće isprazni višak kiselog kupusa iz bureta u šaht na ulici ispred kuće, da kad se okrene da uđe na kapiju sa praznim buretom iznervira je ograda, pa je čas prođe čeličnom četkom i ofarba; zaštitna, osnovna, završna, da kapiju našteluje da se zatvara lepo brusilicom (kupio sam joj novu brusilicu)...

Da sa lakoćom sve pegla; zavese, posteljinu stvari, veš moje košulje koje nisam opeglao od kako sam ih kupio, da pegla paprike za zimnicu i da jedemo svake zime te peglane paprike...

Da ne zaboravim i odmah napišem je da neću dozvoliti da moja buduća žena ide na pijacu i vraća se sa iste tegleći ono što je pazarila. Ne! Video sam kod Kineza zgodnu torbu sa točkićima, pa će da je dobije na poklon sa mašnicom. Naravno, dobiće i lepu ekološku torbu. To vam je ona torba što se nekad zvala ceger, a sad mora se usaglasimo sa Evropom, pa je dobila moderan naziv.

Ono oko čega sam se lomio najviše je da li da je puštam na krov da se penje kad treba neki crep da se zameni. Na kraju, setih se da možda jednog dana kupimo motor sa prikolicom , pa će Milica moja, da bude balansero u krivinama. Zato, slobodno će moći da se penje na krov i tako vežba balansiranje. Ako oseti centar težišta svojega tela, lako će posle centar težišta motora. Naravno, oluke će da čisti sa aluminijumskih merdevina, ne sa krova. Merdevine lake, čas se premeste i oluci za kratko vreme čisti „kao pucke“.

Okućnicu, odnosno dvorište, moći će da sredi kako želi. Da od njega napravi prelepi pejzaž. Za to ću da joj kupim najbolji mogući alat. Da kada neka žena prolazi trotoarom ispred kuće i vidi je kako sređuje dvorište, kaže:

-Jao što vam je dobra ta motika!

Ona njoj odgovori:

-Jeste, kupio mi muž za godišnjicu braka!

Da bude ponosna na mene kao Milica na Lazara.

Zato bih voleo da pored opštine, ja i buduća gospođa Plavšić se venčamo u Manastiru Ravanica. To što nije naša parohija, nema veze 50 evra rešava problem.

Imam i neke podatke za jednog Vladiku.

Zato, mila moja, Milice moja, jedva čekam da budemo zajedno, podižemo i negujemo naše Ljubostinje. Uzgred ide hladno vreme i da nosiš čarapice. Ako kojim slučajem saznam da ne nosiš, dobićeš po guzi jer si neposlušna devojčica.

Ljubim te međ’ dude. Dušu tvoju ljubim.

Mila moja... Milice moja.

Na kraju hteo bih da dam jedno proročanstvo koje se tiče zemlje u kojoj živimo.

Plavšino pročanstvo:

 Prorićem da će četvrta žena našega premijera biti muško. Stranac. Švaba. Ako se sećate, kada mu je buduća četvrta žena dolazila prvi put u Srbiju, vodio je kod oca na ručak. Da roditelji upoznaju buduću snajku. To je ta osoba.

Peta žena našega premijera biće žensko. Tačnije ženka. Rasna, umatičena.

Za svadbu dobiće od ministarstva poljoprivrede subvencije.

Na kraju da kažem:

Blago vama sa vašim problemima. Moj najveći problem je izjavim  nešto u zajebanciji, a to se onda stvarno desi.

Odoh da odremam. Sinonim za dremanje je tihovanje.

Svi u kući moraju da budu tihi kada gazda spava.