Kako Sveti Trifun može biti

Dan zaljubljenih

Videh te

na Svetog Trifuna

kako se osmehuješ

sadnicama mladog

vinograda

Lep dan

zubato sunce

ti greje dojke

ispod ručno

pletenog dzempera

Daješ ljubav

ovim mladicama

Posmatrah te

sa neba

krijuci se

između oblaka

Niko nema šta Srbin imade...

Facebook jevanjđelja u 7 tačaka

1-10.e Govorite srPski, a pišite srBski i vratite se u pisaniju na staroslovenski zarad užasa neprijatelja svojih. Braća Rusi ne moraju da se vrate na staroruski jer su moćna zemlja, a i obrazovni sistem im je mnogo bolji, pa iz škole ne izlaze plupismeni, te ne mora da se prikrivaju.

2-10.e Ne računajte istoriju od datuma kada ste rođeni nego od Prekosovskog ciklusa, minimum. Slušajte pažljivo šta istaknuti intelektualci sa srednjom stručnom spremom zbore, jer to je mudrost čim je prihvatiše i neka visokoučena gospoda, jer položenije bo Srbalja zasada je tako da isključiteljno prihvatiše Džeronima kao svojega dejstvujušćeg junaka, a Apači mu otkazaše prenumeraciju.

3-10.e Mrzite TV neprijatelja daljnjeg, a pazite se neprijatelja bližnjih. Zarad sigurnosti otadžbine pišite nejasno, bez tačke i zareza, čas odvojeno, čas sastavljeno, mala i velika slova gde god vam je fino... To će neprijatelja bližnjeg da zbuni i neće znati šta da prenese neprijatelju daljnjem. Ovaj onda neće znati slabe tačke u odbrani srBstva i promašivaće dušmanin nevidljivim zracima.

4-10.e Volite oca svojega, mater svoju, babu i dedu kad je penzija, a vreme provodite kod komšinice u ogovaranju.

 5-10.e Ne želite zlo neprijatelju svojemu, sem da crkne i propadne.

6-10.e Ne ljubite prase svoje kao što ljubite samoga sebe jer to spada u zlostavljanje životinja.

7-10.e Ko lajkuje statuse vaše taj je srBin, a ko ne lajkuje je prokleti srPin i ne rodila mu pšenica bjelica, muškatle ne procvetale, kazan za čvarke mu se probušio i jedina olovka polomila.

Tumačenje: Zbog snažnog i izražajnog jezika, živalj iz plemena srBskog, malo su vična prostom računu kao što su sabiranje i oduzimanje. Množenje im ide od ruke i stalno ga pominju: „Braćo Srbi, množite se!“ Deljenje im je najvažnija matematička operacija jer svi do jednog smatraju da im uvek kod podele pripada veći deo. Ali, ako se vratimo na one prve dve matematičke operacije videćemo sledeće: Kad upitate prosečnog Srbina koliko je recimo 61+22, neće znati odmah da odgovori i procenat tačnog odgovora biće polovičan. Ali, ako mu kažete: „Imaš 61 euro, ja ti dam još 22 eura, koliko imaš ukupno?“ Odgovoriće ko iz topa precizno: 83! U oduzimanju je još precizniji ako plaća u eurima, nije se taj rodio ko će da ga zajebe za kusur!

Naravno, moneta „euro“ se na staroslovenskom izgovara „evro“ jer ne važi Vukovo: „Piši kao što govoriš“. Ako neko misli da akademici sa srednjom stručnom spremom brkaju latinično „u“ i „v“ pa su pročitali „evro“ i s' kolena na koleno preneli, grdno se vara!

E, a zašto vam ja ovo govorim? Pa napisao sam tačke kao eure;1-10 e, 2-10 e ... Da bi ih oni koji me proveravaju u sitnicu lakše sabrali. Da ne ispadne da sam naveo više, a napisao manje. Znači imate ukupno 7 novčanica po 10 eura, a to je 70, pa na nulu pokrijte palcem i ispadne tačan broj od tačaka 7!

*Sad fusnota. Apsolutno je dozvoljeno kopiranje, prepisivanje i prisvajanje autorskih prava statusa jer svi smo mi Resavska škola i nikad ne lažemo, uopšte. Sigurno se svima vama desilo da dok ste išli u ovu, savremenu školu, na pismenom iz srBskog jezika budu nekoliko, čak i tuce, indentičnih pismenih zadataka sa istim greškama. To je zato što svi mi imamo kolektivnu nacionalnu svest te vekovima radimo i grešimo uniformisano. Ako lažem, nek me zgazi tramvaj iz predizbornog obećanja SPS-a sa prvih parlamentarnih izbora!

Ako kojim slučajem neka muška osoba kopira ovo da bi zadivio neku žensku osobu svojom duhovitošću i pameću, samo napred! Biće mi posebno zadovoljstvo ako iz toga ispadne nešto više i desi se ono krajnje; napravi se novi, mali srbIN! Smatraću da sam napravio bolji posao nego svojevremeno Milić od Mačve i ona njegova „Grupa 69“!

p.s. Molio bih sve one što propovedaju, a ne nose mantiju, da me se u ovom slučaju okanu.

Mast, so' hleb i aleva paprika.

  

U ono vreme groznih devedesetih godina prošlog veka, kada su žene brale bilje, sušile i pravile domaći začin „Vegeta“, ljudi jeli narodni hleb koji su uzimali na kupone, popularno zvani „tačkice“, na televiziji nikada veći broj reklama za razne preparate za mršavljenje. Dok su jeli taj polubeli hleb kao jedini obrok, duša im beše gladna... Oči site svih laži koje su mogli da vide u medijima.

  Danas, dve decenije kasnije, na istoj toj televiziji, samo sa mnogo većim brojem kanala, nikada veći broj emisija o pripremanju pikantnih, skupih i egzotičnih jela.Uz vizuelno objašnjenje poznatog kuvara kome je obavezno dodata kao gošća neka vibrato pevaljka sa estrade, korisnik umočene kriške hleba u paprikaš čudnog izgleda i mirisa može da vidi kako se spremaju namernice za koje on nema para, niti će imati u skorijoj budučnosti.

 Ovde mi se obavezno prekine film...

Nikada nisam bio pristalica komunističke ideologije. Nisam je osećao u srcu. Ježio sam se od njene deformisane interpretacije zvane jednoumlje. Smatram da se jedno nekadašnje veliko jednoumlje, dolaskom višestranačja samo rasulo u mnogo malih, sitnih, isfrustriranih jednoumlja. Nastala je gomila političkih lidera koji režu i proganjaju sve one koji ne misle kao oni ili im nisu po ukusu. Sve je isto, sem jednog; nije bilo ovolike gladi.

  Dugo sam se pitao, zašto? Na kraju sam shvatio da je to zato što nekadašnji komunisti potiču od sirotinje i da koliko uzimali za sebe, nisu dozvoljavali da narod bedno živi. Prošlost ih je stalno opominjala. Međutim, baš zbog toga, učinili su jednu, po budućnost ove zemlje, kobnu grešku; nisu želeli da njihova deca trpe gladna i da se „muče“ kao oni nekada. Zato su od nih napravili uvek site „invalide“ navikle na povlastice. Toj njihovoj deci, najveća avantura gladi je studenska menza ili kada im majka ne postavi da jedu u kasnu noć pri dolasku iz provoda, pa alkoholisani legnu u krevet praznog želudca.

Ta njihova uvek sita deca  su ih nasledila. Danas oni vladaju Srbijom.

Odgovara im da sirotinja nema šta da jede i da je ima što više. Iz te hrpe izdvoje one najgluplje i manipulišu njima uz pomoć štapa i mesnate slanine zvane „bolji život“ . Oni, srećni... U odnosu na ranije lepo žive i rade sve što im ovi kažu, ne razmišljajući. A, ako bi i pokušali da to čine, ne bi mogli; sva krv im umesto u mozak ode u želudac na varenje taze prasetine, roštilja i raznih đakonija, pa im je blokiran.

Treba vremena da mi se prekinuti film sastavi i vrati. 

Kada ovima što danas vladaju pomeneš ovu konstataciju od pre prekida filma, oni ti otprilike ovako odgovore:

„Ovo je demokratska zemlja, pa su i mediji slobodni. Kome se ne sviđa šta vidi na televiziji nek' promeni kanal ili nek' je ne gleda uopšte“.

To im u stvari dođe i socijalna politika.

Što sam stariji, sve više mi se čini da narod u razvijenim i uređenim zemljama ne buni često jer su im usta puna hrane. Stalno nešto grickaju i jedu, a kada se jede, ne priča se. Onog trenutka kada nemaju ništa za žvakanje, dolazi do masovnih protesta.

Mislim da će za ovu zemlju dobar političar da bude onaj koga sirotinja ne može da kritikuje jer su im usta puna hrane. Kada sirotinja ne bude mogla da prozbori iz tih razloga, biće nam bolje.

Naravno, to neće biti uskoro. Možda nikad...

Reći ću još da nisam ni neki vernik, ali trudim se da postim ceo božićni post. Na Badnji dan, umesto bogate trpeze, sebi namažem na hleb mast i na to dodam još so i alevu papriku. Tri kriške; jednu pojedem u ime Oca, drugu u ime Sina i treću u ime Svetog Duha...

I molim se da mlade generacije koje dolaze jednog dana oproste mojoj što je spavala i dozvolila ovo beznađe koje ih očekuje.