Na ulici, u prolazu ili bilo gde, a ona neće da
zastane da sa njim porazgovara
to je zato što:
1. Ne želi sa njim da razgovara. (Molio bih pojedine muškarce da ovo uzmu
ozbiljno u razmatranje.)
2. Nekuda žuri da ne zakasni.
3. Nekuda žuri jer je već zakasnila i to „debelo“.
4.Kosa joj je prljava.
Sad, da objasnimo šta je kod žene prljava kosa, moramo
prvo da kažemo šta spada u čistu... To vam je kosa oprana ujutru, isfenirana,
ispeglana i šta več i koje već radnje sve žena preduzima u tu ranu zoru,
ustavši sa drugim pevcima po srednjeevropskom vremenu. Nasuprot njoj, prljava kosa je ona kosa
oprana pred spavanje. Kako da znate da li je ženi kosa prljava? Simptomi su
sledeći: Vezana je u rep, vezana je u punđu, ispletene su dve kikice ko da
treba da pođe u predškolsko, zalizana je gelom ili nekim sredstvom i zabačena
unazad (to je zato što „prljava kosa“ oprana sinoć se sve razletela, pa mora
nekim kozmetičkim sredstvom da se dovede u red.) Nikako nemojte da brkate
običnu ispletenu ili stilizovanu kiku i kosu vezanu u punđu koja se napravi
uvrtanjem, prostim pokretom ruke. Ovo prvo je modni detalj, a ovo drugo je iz
praktičnih razloga najčešće zbog vrućine, te se kosa na taj način skupi i vrat
ostavi golim.
5. Danima je brižljivo birala garderobu koju će da obuče,
kosu sređivala, pažljivo šminkala u nadi da će da vas sretne. Čak je i vaše
navike i kretanja pomno proučila kako bi sve ispalo „slučajno“. Onoga dana kada
je izgubila svaku nadu, obukla se skroz neobavezno, našminkala ovlaš i sa kosom
„skroz prljavom“ izašla na ulicu (skroz prljava kosa-oprana sinoć još pre
Drugog dnevnika) desilo se da vas iznenada sretne. To je za ženu najveći horor!
Užas! Katastrofa! Propala bi u zemlju da može! Dogodilo se nešto nepredviđeno, uhvaćena
je skroz nespremna! Nije u kombinaciji u kojoj misli da može da vas omađija ako
naleti „slučajno“ na vas!
Onda ona kada dođe kući, stane pred ogledalo i kaže
sebi: „Dođe mi da se roknem!“ Što je
bespotrebno. Većina muškaraca to ne primćuje jer nisu zaljubljeni u ženu kao
celinu, već u pojedine egzotične delove njenog tela (trepavice, na
primer.) Tako da može da bude doterana
perfektno, ali ako nije istakla onaj deo tela u koji je muškarac ludo
zaljubljen, džabe. Dakle, može da bude sva idealna, al' on to opet neće da
vidi, jer gleda samo jedno... da vidi.
E, sad ako je žena sve uradila, a muškarac
ne reaguje to je zato što:
1.Ne zanima ga ona.
2.Ne zanima ga ona jer ga zanimaju muškarci.
3. Žuri da ne zakasni da uplati tiket u kladionici.
4.Žuri da mu se ne ugreje pivo.
5.Primetio je sve na ženi odavno, ali mu se najviše u
stvari dopada njeno ponašanje, karakter, intelekt i unutrašnja lepota.
Spoljašnju lepotu savršeno dobro vidi, ali na taj način da žena nikada ne
shvati da je posmatra. Naravno pitate se kako mu to uspeva? Pa izvežbanim
perifernim vidom. Vidi on sve, verujte. Bez problema može da opiše haljinu u
kojoj vas je prvi put video, da je ona tanka baš onoliko koliko da se ne
providi, da nema bratele, da je braon boje... Čak i sandale može da opiše u
sitne detalje jer vas je posmatrao kako hodate. I ne brinite, priznaće vam on
sve to jednom, sigurno.
* * *
U stvari, zašto ja ovo sve pišem?
Ne mislim samo na ovaj post, nego na blog uopšte...
To je zato da ne bih radio na svojim ozbiljnim
tekstovima i sebi dao neko sasvim dobro opravdanje da to ne činim. Ma koliko
ozbiljno pisanje traži od čoveka da se emotivno unese i samim time od svega
toga napravi mukotrpan i iscrpljujući posao, meni to donekle nije problem. Ono
o čemu brinem je da ako ti tekstovi budu jednoga dana publikovani, dospu u ruke
pogrešnih ljudi.
Odnosno žena.
Da odmah objasnim ko su one. To su žene koje su se
udale ili žive sa nekvalitetnim muškarcima kojih je na ovim prostorima u
izobilju. Neke je privuklo saznanje da mogu na taj način da vode udoban život,
pojedine nisu ni shvatile šta rade uopšte, neke su htele da se udaju mangupa i
glavnog „Baju“, želeći da mu nataknu kućne papuče misleći da su time sve završile, neke su mislile da
birajući određenog čoveka samim time dobijaju određen status u društvu (gospođe
ministarke) i do dana današnjeg ne shvataju kolika je to malograđanština.
Mnogo je još primera, kao što je veliki pritisak od
strane roditelja i frustriranost, pa je način da se to reši bežanje od kuće,
udaja i trudnoća kako bi se sve osiguralo. Onda, posle izvesnog vremena, kada
prođe sezona: „A kupus u kacu, a dete u kuću“ pa još nekoliko godina preko,
shvate da je čovek za koga su se udale ljubomoran, opsesivan i mnogo gori od onih
od kojih su pobegle.
Naravno, postoje i one koje su se udale za kretena jer
su to i želele.
Zajedničko za sve ove žene je beg od stvarnosti. Ne
svodi se to samo na antidepresiv ujutru, bensendin uveče, a vikendom obratno,
nego i na poistovećivanje sa fikcijom i likovima koje bi oni želeli da budu u
cilju popunjavanja velike emotivne praznine koje imaju u sebi.
Baš to me mnogo plaši. Posle svake pročitane priče
plakaće i ronzaće danima. Shvatiće sve pogrešno, a sve priče su sa srećnim
krajem. Desiće se paradoks u njihovim glavama.
Naravno, priče u sebi sadrže i po nešto blago potresno,
ali su uglavnom fikcije. Ne spadaju u moj realan život, već plod mašte, ali su
poneki delovi posvećeni osobama koje su ostavile dubok trag u mom životu...
Na kraju krajeva, evo i ovo što pišem sadrži u sebi određenu
poruku i jedan deo teksta je posvećen nekome. Samo, molim vas, žene, ne
pokušavajte da pronađete koji je to deo teksta, niti da dešifrujete. To nije „Da
Vinčijev kod“, „Šifra za Rebeku“ ili nešto slično. Kojom god šifrom pokušale da
otkrijete šta sam nekome poručio, ispašće vam isti rezultat:
„Plava riba, kljukana dinastija, Lokomotiva, okrug,
trt, trt, trt, zora, kundak, Vladika,
fenjer, svastikin but, bubanj, pečat, penzija, pop...“
Isto kao u „Sumnjivom Licu“ od Branislava Nušića.
Kao što ste sve pogrešno „dešivrovale“ na početku
vašeg neispunjenog života.
Ali jedna žena nije. Kada sam ja u pitanju, nije joj
potrebna nikakva šifra. Dok ste vi ozbiljno čitale deo teksta njoj posvećen,
ona se osmehivala.
I ne brinite, napisaće vama čovek vašeg života nešto
samo što vi možete da razumete. Čim se završi utakmica.
Ili možda neće? Možda onaj deo vas u koji ste ga
navele da se zaljubi, više ne izgleda kao nekada, pa je on odavno izgubio svaku
inspiraciju?
Ja znam da sigurno neću. Kao što danas mogu da joj
skinem sve zvezde sa neba, tako mogu sutra, za godinu dana, deset godina...
A znate zašto? Pa rekao sam vam. Zavelo me njeno
ponašanje, karakter, intelekt i pre svega unutrašnja lepota.
E sad, to što je manekenski tip i prirodno lepa... Šta
ću, poklopilo se.
I da znate da ima mnogo lepe noge. To je već od Boga. Ozbiljno.
Evo, objasniću vam kako.
Sve nas Bog stavlja na iskušenja. Mene je stavio na
mnoga životna iskušenja, od kojih su neka bila krajnje surova. To sam sa
uspehom preživeo. Kad su žene u pitanju, sve one fatalne kojim me Bog kušao su
imale debele noge. Zato sam ga zamolio sledeće: „Bože, celu jednu deceniju moj
život su obeležile žene sa debelim nogama, što genetski, što stečeno takvim.
Znam da mi se uskoro bliži ona poslednja, fatalna. Molim te, samo da nema
debele noge!“ I bio sam strpljiv.
I vidite da kada od Boga i života tražite nešto malo i
iskreno, on vam da sve.
* * *
Kratak odlomak iz jedne ozbiljne priče.
Epilog:
Ptica,
umirala je u mojoj ruci. Bila je toliko malena da nisam moga da je zagrlim.
Privio sam je na grudi.
Svojom smrću,
napokon, priznala je da me voli i to me ne boli; Boli me
v r e m
e za koje je umirala...
...ako ikada
ikome pođe za rukom da napiše Pismo
mrtvoj ljubavi i u njemu objasni kako, zašto i koliko voli, ljubav sa ovoga
sveta zauvek bi nestala i ljudi polako izumirali.
Zato ON i ONA u polumraku sklopljenih očiju postanu ONI, urade nešto i desi se ONO.
ONO je upravo to što čoveku nastavi život posle smrti.
Ali ovoj knjizi
nećete naći priču ONO. To je jedna
posebna knjiga, sasvim drugačija od ove.
To je knjiga
za decu.
