DA LI DEVOJKA TREBA DA IDE U KAFANU?

  

Savremeno doba. Čovek odavno zakoračio u svemir, era brzog razvoja komunikacija, bogati su još bogatiji, a siromašne boli uvo za internet jer ionako nemaju šta da jedu i gladuju, a kamoli struju. Zbog svega toga, ovde se nameće jedno važno, čak nacionalno pitanje:

              DA LI DEVOJKA TREBA DA IDE U KAFANU?

U današnje vreme, kada čovek unaveliko planira put na Mars, devojke ne bi trebalo da po kafanama vise. (Verujem da je sad neki muški, čitajući predhodnu rečenicu dodao: „Da joj se ne vide sise“) Današnje kafane nisu kao kafane nekada. Uopšte nisu.

Zbog muškaraca.

Nekada u kafane su izlazili Boemi. Svi znamo, a evo da napišem za one koji ne znaju, Boemi su vam alkoholičari sa fakulteskom diplomom.  Pored diplome, neki od njih  kasnije odbrane magistarski, pa zatim doktorski rad. Fakultetske diplome su im prave, kao i kasniji naučni radovi.

Danas, oni koji sebe predstavljaju Boemima u tim novokomponovanim kafanama uglavnom imaju falsifikovane, kupljene ili diplome sa nekih privatnih univerziteta naziva da polomiš jezik. Ako to nemaju, onda je državni fakultet na kome su polagali i uspešno položili po deset ispita  na dan.

Kafana ne trpi takve lažne naučne radnike i navodne smoproklamovane intelektualce. Kafana nije državna služba ili Javno preduzeće, pa da u njoj slobodno hode i osećaju se kao kod kuće. Kafana nije prostor u kojem Vlada Srbije održava sednice.

Kafana je institucija.

Znači, devojke, ovi današnji Boemi, to su vam prevaranti obični.

Međutim, ako neka devojka i pored ovoga što sam napisao smatra da i dalje treba da deo cveta mladosti provede u ovim kafanama, onda mora da ispuni sledeće uslove.

-Treba da uvek bude dama. Pre nego što sedne za astal, treba da insistrira da kelner rašćisti lom od predhodnih gostiju. Ne seda ako pepeljara nije aluminijumska, ispražnjena i stavljena čista. Ako je stolnjak prljav odma’ traži da se zameni.

-Astal mora da ispuni sledeće uslove:

a) Da ima dva čaršava: donji kariran, a gorniji beo.

b) Da ima vazna sa taze cvećem.

c) Da ima činija u kojoj se nalaze kuvana jaja. Pri čemu, odmah da načuka jedno, oljušti do pola i ako sumnjivo miriše, da lično gazdu kafane natera da obari nova i donese. So za jaja ne sme da bude na nekoj rasparnoj tacni od šoljice za kafu, nego u propisnom slaniku, nikako plastičnom.

-Treba da testira goste za susednim stolovima da li su gospoda. Najsigurniji način je da se isprovociraju tako što im pljune u punu pepeljaru. Devojka se usekne, pljune sa svog stola i dobaci šlajmaru do susednog iz prve pogađajući pepeljaru. Naravno, prava devojka koja je za kafanu, zna da je to fluid koji se izbacuje balističkom putanjom i bez problema pogađa cilj.

Ovde se naravno nameće pitanje zašto baš u pepeljaru? Pa znate, ako muškarcu u alkoholisanom stanju pljunete u čašu sa pivom, on to neće da primeti. Ako primeti, popiće pivo na eks i reći: „Taman ko’ da smo se poljubili“

Šljajmara u završnom delu balističke putanje tresne tako u pepeljaru da se pepeo rasprši i direktno ode u oči. E, to je provokacija!

Tada mogu da se dese dve stvari:

-Da gosti za susednim stolom protrljaju samo oči od pepela, pogledaju u njenom pravcu i osmehnu se... To su gospoda.

-Da gosti za susednim stolom skoče i zapodenu tuču. Prava kafanska dama ne beži iz tuče i aktivno učestvuje u istoj. Naravno kada lupa stolicu protivniku o leđa, to radi elegantno, sa stilom, lepim zamahom, zato što će pola gostiju da snima tuču, snimak ima da osvane na youtube, pa da izgleda lepo.

Naravno, ako devojka živi u nekom većem gradu, jako je bitan kraj u kom je kafana jer on dodaje ekskluzivu. Recimo ako je to naša prestonica Beograd, onda kafana treba da bude u krugu autobusa 310.  Zadnje stanice kada se ide iz grada. Može i sa Kornjarnika, a to je onda u krugu peške. Najpraktičnije je autoputem E-75 pravac ka Nišu. Tako se najbrže stigne. Da pojasnimo za one koji ne poznaju baš prestonicu dobro, to je rastojanje otprilike naplatna rampa Jagodina-naplatna rampa Pojate kad idete za Kruševac pa se tamo isključite. Eto vidite, čas se stigne kada živite u Beogradu. Ako devojka živi u krugu gorepomenutog autobusa, onda ona ima sve predispozicije da bude kafanska dama jer jer već obitava u kraju koji je ekskluziva.  

Lično ja nisam imao posla mnogo sa ovim devojkama što izlaze u te novokomponovane kafane poslednje generacije. Upoznao sam samo par njih i ono što sam uočio je da su veoma načitane i potkovane podacima iz časopisa koji se zovu tabloidi. Neverovatno koliko im informacija stane u mozak. Lično, ne bih mogao sa takvom nekom devojkom da budem u vezi jer šta ako se iznervira i počne da zamanjuje stolicom na mene jer joj to navika iz kafane? Morao bih da je ko šta eskiviram, ko’ da smišljam koreografiju za filmove Džeki Čena, bar sat vremena dok se ne umori, spusti stolicu i sedne na nju. Nije ljubav, nit’ je strast poslednja scena iz filma: „U zmajevom gnezdu“ od pokojnog Brus Lija.

Zato sam ja još prošle godine čvrsto odlučio da jednog dana kada budem imao ženu, ona zna džiudžicu, najviši tečaj, kako bi me branila od nasrtaja kafanskih dama. Da budem siguran i bezbedan.

Sada da napišem nešto što nije baš za napisati na društvenoj mreži, zbog dece, a ima na njima i ovih domaćih Puritanaca.

Uzmi jedno lizalo, ono loptasto i sladoled na drvce. Počni polako da sišeš lopticu od lizala, rastapajući ga i vrhom jezika...

... onda sladoled na drvce rastopi mu malo vrh usnama i grickaj ga...

... tako, niti jako niti previše nežno. Zatim ga stavljaj u usta do pola pritiskajući usnama snažno. Dvadesetak puta...

... onda donji ćoškovi sladoleda, pošto počinju da se tope, celom površinom jezika, od korena jezika ka vrhu, laganim pokretom...

...zatim se vrati na predodnu radnju.

Vežbaj kada god imaš priliku za to, a i učila su dobra.

...napisao bih ti još nešto, ali ne mogu da stignem znaš da sam ozbiljan čovek i imam obaveze. Sad ću malo da vidim šta ima na društvenim mrežama, fejzbuku i tvinteru. Posle toga ću da odem malo da se ljuljam na ljuljašku...

Zatim tuširanje, pa uobičajene dve Džedajske vežbe pred spavajnje. Prva, vađenje bombone vrhom jezika iz šoljice za kafu, tačnije iz fildžana koji sam maznuo još sredinom osamdesetih iz jedne kafane dok sam bio u školi za Džedaje. Pet serija po pet minuta. Drugu ne smem da napišem, jer pročitaće neki lažni Boem ili običan muškarac, vežbaće pogrešno pa će posle da mu zvone uši. Naime, pokušaće dok bude sa svojom voljenom da primeni pogrešno vežbano, ona će da dobije grč, naglo skupi noge i opali ga snažno butinama po ušima.

Danima ima da mu zvone uši.

Toliko, a sad odoh na ljuljašku.  Ljubim te:*