Moj
manifest
Uvodno slovo:
Vučić Aleksandar nije uzrok naših problema, već posledica svega onoga što
se dešavalo posle petooktobarskih promena. Njega su na vlast doveli, a pre toga
stvorili, današnji poluintelektualci koji sebe nazivaju „opozicija“. O tome
kakvi su to poluintelektualci, najbolje je da pročitate šta je o njima napisao
Slobodan Jovanović i biće vam savršeno jasno zašto sam ih tako nazvao. Zajedno
sa Aleksandrom Vučićem i sa ostalim ljudima sličnim, napravili su takav sistem
da okosnicu u politici čine jedni te isti ljudi dugi niz godina, udruženi u
nešto što se naziva politička stranka ili pokret.
Ostala slova:
Kada već pominjem političke stranke i pokrete, dobro je reći da kod nas
ne postoje političke stranke i pokreti u pravom smislu te reči, već interesne
grupe koje se bore za vlast kako bi pojedini u tim grupama stekli privilegije,
pljačkali pare iz budžeta i javnih preduzeća, stičući za kratko vreme veliku
materijalnu korist i bili nedodirljivi za zakon u vezi toga.
Kod nas političke stranke i pokreti nemaju ideologiju, iako uporno tvrde
da je imaju. Nekada, živeli smo u državi u kojoj je na vlasti bila jedna
stranka i taj se period nazivao periodom jednoumlja. U tom jednoumlju, onaj
najmoćniji pojedinac i ljudi oko njega su određivali koje je tumačenje izvora
ideologije ispravno, a koje nije, najčešće iz svoje vile na Dedinju. Dolaskom
političkog pluralizma ili uvođenjem višestranačkog sistema, to se jednoumlje
razbilo u gomilu malih, sitnih jednoumlja koje se danas nalaze u glavama
predsednika stranaka. Ostali članovi stranke to slede slepo i poslušno bez
kritičkog razmišljanja. Kada se dese izbori u nekoj stranci, a ima recimo dva
kandidata, onaj kandidat koji je izgubio formira novu stranku da bi opet bio
nečega predsednik, jer jelte, on navodno ima ideje, ideologiju, a ovi nisu
razumeli zašta se on zalaže. Kada se parlamentarni izbori izgube i nema više
budžetskih para na dohvat ruke, stranka se podeli između interesnih grupa unutar
iste, te opet nastanu nove stranke. Članstvo se smanji nekoliko puta, jer zbog
čega bi se ljudi učlanjavali u stranke nego iz interesa, najčešće da dobiju
posao u državnoj službi. Naravno, postoje ljudi koji slepo veruju da njihova stranka
ima ideologiju. Tu ja, već, ne mogu da tumačim procese u njihovoj glavi, za to
je potrebna grupa ljudi koja se, kada se skupi na jednom mestu, naziva
konzilijum.
Današnje političke stranke duhom su nastale iz Saveza komunista Srbije,
one su frakcije te partije koje su iskoristile višestranačje da da sebi nadenu drugo
ime. Sve ostalo što je nastalo iz toga samo sledi kontinuitet. Da li vi imate
utisak da su današnji političari deca nekadašnjih komunista? E, eto, objasnio
sam vam zašto ga imate.
Kod nas ne postoji levica, dasnica, centar i, znate već sami... Samo se
jedno jednoumlje zamenilo drugim.
Međutim, ljude zbunjuje ono što sebe naziva desnicom, pa evo da objasnimo.
To su vam, u stvari, huligani obični i nasilnici. Međutim, oni imaju ono
operativno, nazovimo - „protivu serbskih neprijatelja dejstvujušće“ krilo i
političko krilo. Prvo krilo su vam oni koji izazivaju nerede i uglavnom imaju
skup jednom godišnje kada je Parada ponosa, sa namerom da te osobe koje paradiraju
fizički napadnu, pretuku i na taj način pokažu kako su nepoželjni u srpskom društvu.
Drugo krilo, ono političko, su oni koje stalno viđate u javnosti, koji se putem
javne reči, neartikulisanih pokreta i onomatopeje bore za istu stvar kao ovi prvi
i mahom mlate žene kod kuće. Ako su ženskog roda, imaju muževe papučare. U
skupštini se polivaju vodom, gađaju cipelama k’o Arapi, kompjuterskim miševima
u nos... Kad izađu iz skupštine, najverovatnije imaju viteški obračun muškim
torbicama „pederušama“.
Ono što još moram da kažem je da postoje ljudi koji se iskreno bore za
očuvanje srpske nacije, tradicije i kulture, pogotovo srpske kulturne baštine
na Kosovu i Metohiji, kao i opstanak ljudi koji tamo žive. Ti ljudi nisu
nikakva desnica, već patriote. Svi znamo da je jedan od najvećih srpskih patriota
- Francuz.
Dakle, nemamo političke stranke i pokrete u pravom smislu reči, nego
interesne grupe koje nemaju ideologiju već jednoumlje u svojim glavama, za koje
umišljaju da je ideologija. Razlog tome je nedemokratski, proporcionali izborni
sistem i skoncentrisanost svega i svačega u Beogradu. Zato treba uraditi
sledeće:
1) Promeniti izborni sistem
2) Decentralizovati Beograd
Proporcionalni sistem nasvim nivoima, a predsednik Srbije se
bira većinski. Izvinite, ali to nije normalno. Evo da objasnim.
a) U tom proporcionalnom sistemu se
glasa za liste i upravo jedni te isti ljudi su u vrhu tih lista, kako bi
sigurno bili narodni poslanici. Ako kojim slučajem njihova stranka uđe u
postizbornu koaliciju, onda oni postanu ministri, a neko ih drugi automatski zameni u skupštini. Štaviše, videli smo na
jednom primeru da je ministar prestao da bude ministar, vratio se da bude
narodni poslanik. Znate onaj vic kada je mesar objašnjavao Perici kako se pravi
kobasica? Kaže on Perici: „Ovde ubaciš svinju, a ovde izađe kobasica.“ Na to,
upita Perica mesara: „Da li je moguće da se ubaci kobasica, a da ispadnje
svinja? Da se uradi obrnuto?“ Mesar mu je odgovorio: „To je samo tvom ocu
uspelo!“ Kao što vidimo, u međuvremenu je uspelo i jednom ministru koji se
trenutno nalazi u UAE, zadnja pošta Dubai.
b) Moguće je,takođe, da na vrhu liste
budu razna zvučna i poznata imena i nestranačke ličnosti. Onda na prvoj sednici
oni daju ostavku i njih automatski zamene podobni stranački poslanici. Mada,
najčešće ih zamene oni koji su godinama bili poslanici, razne štete činili i
afere proizvodili, pa su gurnuti u gornji deo liste da narod pomisli da oni
neće proći, ako se kojim slučajem ne uzme vlast. Ako se uzme, kao što
napomenuh, onda ti likovi koji nas jašu godinama budu ministri, direktori
javnih preduzeća, dobiju razne dobro plaćene upravne odbore i slično.
c) Da bi se prešao cenzus i sigurno ušlo
u skupštinu, prave se predizborne koalicije u kojima imate stranke čiji broj glasača
je mizeran. Pošto ne mogu da pređu cenzus, priključe se nekoj velikoj stranci i
dobiju određeni broj mesta u skupštini. Pride dobiju još mnogo toga, a da to ne
zaslužuju, niti je to narodna volja. Tako smo, eto, dobili Vulina za ministra
vojske koji gaji stil oblačenja komunalnog policajca, mada me čudi što ne nosi
fantomku na glavi kao deo uniforme, obzirom kojoj političkoj opciji pripada,
Rasima Ljajića, lekara specijalistu, a ministra opšte prakse i recimo
Krkobabića koji umišlja da je vlasnik Pošte Srbije. Ovo su vam samo tri primera,
znate i sami gomilu.
d) Kako bi prešli cenzus i ušli u
skupštinu ili lokalnu skupštinu, dve male stranke ili pokreta se udružuju, kako
bi zajedničkim zbirom glasača prešli tih famoznih 5%. Onda imate čuda i čudesa
od predizbornih koalicija. Ono što smo videli na prethodnim parlamentarnim izborima
je - da je većina opozicionih stranaka izašla na izbore kako bi pojedini ljudi
iz tih stranaka i dalje bili narodni poslanici. Koliko imaju dodira sa stvarnošću,
vidi se po tome kako su vodili kampanju.
e) Prilikom vođenja kampanje, pričaju
jedni o drugima sve i svašta i optužuju se međusobno. Kao dve suprotstavljene
frakcije Jehovinih svedoka. Međutim, ako posle izbora treba da naprave koaliciju
i prigrabe vlast, e onda najednom su puni razumevanja jedni za druge. Najbolji
primer vam je Dragan Marković Palma. Pred jedne parlamentarne izbore, današnji
lider jedne propale opozicione stranke je govorio za Palmu kako nije tigar,
nego Palma je drvo. Onda su sa tim Palmom i SPS ušli u vlast, sa obrazloženjem
da treba nastaviti evropski put Srbije. Najednom Palma postade domaćin, evropejac
i mnogo citirana osoba. Patriotizam se ne
sipa u traktor (već u službeni Audi). Dobili smo tu, kako ju je narod
nazvao, monstrum koaliciju, sa prepoznatljivom
vizuelnom oznakom u vidu žirafe. Izgubila se vlast, eto Palma nije više
evropejac, već kriminalac. Kada je Palma dobio nagradu Najevropljanin godine,
lider te iste propale stranke je vratio tu istu nagradu koju je dobio ranije.
f) U proporcionalnom izbornom sistemu, onima
koji su na vlasti odgovara mala izlaznost i neažurirani birački spiskovi.
Polaze od toga da će izbore da dobiju i da će za njih da glasa najveći broj izašlih
glasača, jer imaju neograničene resurse za kampanju u vidu para poreskih
obveznika, para javnih preduzeća i svu potrebu logistiku u vidu državnih
institucija gde su partijski postavljeni njihovi ljudi. Zato godinama nisu
ažurirani birački spiskovi, niti će da budu.
g) Proporcionalni sistem je u neku ruku
matematika; proporcije. Srbija je zemlja apsurda u kojoj imate u manjini
vrhunske matematičare koji dobijaju svetska priznanja i nagrade i ostali deo
stanovništva koji je mnogo tanak sa matematikom. Uglavnom, matematičko znanje
prosečnog Srbina se svodi na to da izračuna koliko dobije dinara za 50 evra, i
kada kupuje nešto na buvljaku ili pijaci, da ga neko ne zavrne za kusur. Kad
krenu u izbornoj noći grafikoni, statistike, računice CIK-a, a pre toga su ovi iz
CeSID-a objašnjavali nešto, on prosto pobegne iz sobe u kojoj je TV, kao nekada
kada je bežao sa časova matematike. K’o da ima pismeni. Prosečnog Srbina je na
taj način lako uveriti u nešto, prihvata sve, samo da ne mora da razmišlja i
računa.
h) Reši zadatak:
Izborna jedinica ima 980
birača. Na izbore je izašlo njih 360. Od tih 360 birača, njih 342 je dobilo od
SNS po dve ’iljade da glasaju za njihovu listu. Od njih 342 što su dobili po
dve ’iljade, 7 nije donelo dokaz za koga su glasali, zato što imaju telefone
bez kamere iz devedesetih godina, po uzoru na Vučića. Od ukupnog broja glasača
koji su glasali za SNS, njih 123 je preminulo odavno. Izračunaj u procentima:
-Koliko je glasača izašlo
na izbore?
-Koliko je glasača glasalo
za dve ‘iljade?
-Koliki je procenat glasača
SNS koji nemaju telefone sa kamerom?
-Koliki je procenat preminulih
osoba koje su ustale iz groba samo da dobiju dve ’iljade i glasaju za SNS?
Kroz ovaj zadatak, u
stvari, vidimo kako funkcioniše proporcionalni sistem; sve izgleda jasno na prvi
pogled. Međutim, nije. Evo, u mom zadatku ima jedno trik pitanje koje niste ni
konstatovali. Ne bih ni ja, da nisam smislio ovaj zadatak. Ono služi da vam ga
kulturno, da prostate na izrazu, zavučem, kad zvoni za kraj časa. Tako narodu
političari zavuku posle izbora, jer cilj je vlast, a ne narod.
Uzgred, šta je trik
pitanje u zadatku?
Sada samo za
funkcionere SNS jedan zadatak:
Reši funkciju i saznaj
kakvu ti je ocenu dao narod kao
funkcioneru dok si na funkciji. Zamisli da sediš na znaku y
y = x3-3x-2
Evo, ja ću da ti kažem – svuda
te ima jer si obična nula, zadatak ne bi umeo da rešiš samostalno jer si
neznalica i nesposoban, a prvo što ti je palo na pamet je da platiš nekog da ti
reši, da kupiš rešenje zadatka k'o što si kupio diplomu. Tok i grafikon tvoje
funkcije su kao tvoj karakter, završavaju u septičkoj jami srpske istorije koja
je centar gluteus maximusa tvojega šefa.
Zašto su naši
političari takvi kavi jesu?
Kada neko godinama dobije
nešto ne zasluženo, kada nije biran direktno od strane naroda, on postane
arogantan, sujetan i umisli da je apsolutna mudrost ono što on radi i priča.
Zato imamo političare
koji ne reaguju na javno mnjenje, jer šta god da se desi i izađe u javnost, oni
ne zavise od javnosti, već od svog šefa ili interesne grupe koja ih postavlja na
liste, ili im dodeljuje dobro plaćena mesta u javnoj upravi ili odborima
državnih preduzeća. Za uzvrat su im lojalni. Tako da narod može da priča šta
hoće, osuđuje, on neće da podnese ostavku ili odgovara pred zakonom, zaštitiće ga
šef. Videli smo, čak i za višestruko ubistvo.
Političarima koji su birani
direktno od strane naroda u izbornoj jedinici, većinski, jako je bitno šta njihovi
glasači misle, zato što od njih zavisi da li će da budu izglasani za sledeći
mandat. Da bi dobili sledeći mandat, moraju direktno da komuniciraju sa
građanima u svojoj izbornoj jedinici. Pogotovo odbornici u lokalnim
skupštinama.
Neće se moći praviti
predizborne čudne, za prelazak cenzusa koalicije, jer ne dele se poslanička i
odbornička mesta predizbornim dogovorom, već ko koliko osvoji u odnosu na
izborne jedinice.
Znači, generator
naših problema je proporcionalni izborni sistem na svim nivoima.
Treba preći na većinski,
da se narod direktno u izbornim jedinicama izjasni ko je najbolji kandidat iz
njihovog komšiluka koji će da ih predstavlja. To bi ujedno bio i prvi filter
koji bi odstranio mnoge političare koji nas jašu godinama. Tačnije:
Prva faza lustracije
direktno od strane naroda.
Malo pa čujemo priču kako
u ovoj zemlji treba da se izvrši lustracija. Super, a ko će tu lustraciju da
sprovede i kako? Ljudi koji godinama parazitiraju u politici će jedni druge da
lustriraju? Pa samo ako se to ne desi. Zato, prva faza lustracije treba da bude
ovo što sam napisao. To treba da bude, u stvari, stalni proces; da direktno
narod, imenom i prezimenom putem glasačkih listića izbaci loše iz politike, a
na taj način političke stranke i pokreti moraće da kandiduju svoje najbolje
ljude, a ne jedne te iste. Ostale faze lustracije biće mnogo lakše i jednostavnije,
jer paraziti koji su nas doveli dovde neće moći na nju da utiču.
Ako ostanemo na
proporcionalnom sistemu, Vučić Aleksandar će večito da vlada. Vučića Aleksandra
sadašnja opozicija ne može da skine sa vlasti. Oni su ga stvorili. Da su oni dobro
radili, taj Aleksandar Vučić ne bi ni postojao. Da nije postojala slaba,
korumpirana Vajmarska republika, Hitler se nikada ne bi desio. Zato je narod
ogorčen na ovakvu srpsku opoziciju. Njega mogu da skinu neki novi ljudi,
nekompromitovani, koje će narod da izabere direktnim glasanjem.
Znate, moja drugarica
Branka iz Milanovca Gornjeg je iznela jednu jako dobru tezu - lakše je
osloboditi se Vučića, nego onih koji posle njega sednu u fotelju. To vapi za
nameštenim tenderima, upravnim odborima, nedodirljivošću i svim onim što ide uz
sistem koji su sami stvorili. Zato moramo da prvo menjamo izborni sistem.
Međutim,oni koji se danas bave politikom i koji su stvorili
sistem da večito budu u politici, nikada neće na to pristati.
Zašto da rizikuju i izađu na direktne izbore u svojoj
izbornoj jedinici u svom komšiluku gde ljudi odlično znaju kakvi su, kad u
proporcionalnom sistemu imaju „siguricu“. Više od toga; direktorska i mesta u
upravnim odborima javnih preduzeća, pozicije da odlučuju na šta će pare da se
troše i tu uzimaju debeli procenat, da ne odgovaraju ako loše rade i čine štetu
i mnogo toga... Mogao bih da nabrajam do sutra.
Da ne ispadne da ja samo kritikujem nešto, a ne nudim nikakva
rešenja, predlažem sledeće:
Promena izbornog sistema.
Na lokalu kompletno većinski, kao svuda u normalnom svetu, i
mešoviti izborni sistem za poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, gde bi
se glasalo u 147 izbornih jedinica, odnosno da svaka izborna jedinica bude
jednaka jedinici lokalne samouprave kojih na teritoriji Republike Srbije ima
147. Ukupno da Naradna skupština ima 200 narodnih poslanika, a ostatak do broja
200 činili bi poslanici koji bi bili izabrani po proporcionalnom izbornom sistemu,
shodno upravnim okruzima, i sigurna mesta za poslanike nacionalnih manjina.
Znači:
1) Izborne jedinice u kojima bi se
birali narodni poslanici većinskim sistemom i broj izbornih jedinica je jednak
broju opština u Srbiji. Zašto da gradovi kao što su, recimo -Vladičin Han,
Surdulica, Ćićevac ili Despotovac, nemaju narodne poslanike koji će direktno da
zastupaju njihove interese? Ukupno ima 147 jedinica lokalne samouprave, odnosno
opština, od toga grad Beograd ima 17, te bi iz Beograda toliko bilo narodnih
poslanika i to bi bio početak decentralizacije Beograda.
2) Po proporcionalnom izbornom sistemu
bi se biralo na osnovu broja osvojenih glasova stranke ili pokreta u
administrativnim okruzima kojih ima 29, i to na osnovu prvog kruga glasanja.
3) Ostatak bi predstavljala mesta za
nacionalne manjine.
Gle čuda... Smanjio bi se broj narodnih poslanika sa 250 na 200.
Ono što političari stalno pričaju – kako treba smanjiti broj narodnih poslanika
– nikada neće da se desi, jer su njima potrebna upravo poslanička mesta kako bi
podmirili predizborne koalicione partnere; obzirom da veći broj tih koalicionih
partnera predstavljaju motokultivator stranke. To su stranke čije članstvo može
horizontalno da se naslaže u prikolicu od motokultivatora. To vam je, otprilike,
prostor u koji staje malo više od kubika šljunka, ako vam je lakše da tako
vizuelizujete ovo što sam napisao. Uz to, dodajte zvuk motokultivatora dok ide
uzbrdo... Nit’ manje stranke, nit’ veće galamdžije. Ako ostavimo proporcionalni
sistem i smanjimo broj poslanika, na prvi pogled dobićemo uštedu, ali kada
pogledamo koliku štetu prave ti dizači ruku, ne postoje nikakve uštede, već
opasnost da načine veću štetu.
Da li će ikada ovo u Srbiji da se desi?
Promena izbornog sistema i decentralizacija Beograda? Lično ne verujem, a
napisao sam razlog zbog kog neće; stvorili su sistem da večito jedni te isti
budu u politici i da niko ne može da ih legalno skloni, sem ako se nisu
zamerili šefu ili finansijeru tajkunu. Naravno, postoje ljudi koji se bave
politikom, a cilj im je dobrobit ove zemlje, ali oni u ovom sistemu jednostavno
ne uspevaju. Sve one koji su hteli da se ova zemlja iz korena menja, one prave
intelektualce su od petog oktobra pa do danas sklonili u stranu kako im ne bi
smetali, a one koje su ostali u politici, marginalizovali. Sve ostale koji se
ne slažu sa njima i koji ih kritikuju rešavaju po principu:
NARUŽI SVE OKO SEBE, KAKO BI SE STEKAO UTISAK DA SI TI JEDINI LEP.
Naime, oni ovaj politički sistem predstavljaju normalnim i strašno bi
bilo da neko predoči narodu šta je normalno, a šta nije, i kako se živi u tim
stvarno uređenim zemljama. Za svoje neuspehe krive narod, jer kada taj narod glasa
za njih onda je dobar, a kada ne glasa ili ne izađe na izbore, onda je glup,
primitivan, polupismen i kriv za sve... Ako bi se kojim slučajem promenio
politički sistem u većinski koji, između ostalog, predstavlja I obaveznu debatu
između kandidata, onda bi ove što nas večito jašu narod mogao da uporedi sa
drugima, mogao bi narod da ih priupita za minuli rad, imovinsko stanje i mnoga
nezgodna pitanja. Zato ovaj moj post na blogu niko od političara neće da
podeli, kao što nisu ni ranije moje postove. Njihovi zastupnici na društvenim
mrežama ima da me napadaju, plus baksuzi kojima niko I ništa ne valja.
Taman posla da narodu neko otvori
oči. Bitan je haos, spletkarenje, spinovanje i da se po ko zna koji put obećava
nešto što nikada nije ispunjeno.
Bez ove dve stvari, promene izbornog sistema i decentralizacije Beograda,
nemoguće je graditi institucije niti efikasnu državnu upravu. Ovo je temelj od
koga treba početi.
Prava decentralizacija Srbije nije podela na nekakve regione. U razvijenim zemljama
regioni postoje kao logičan sled istorijskih dešavanja. Nemačka ima pokrajine
koje su nekada bile državice koje su se ujedinile. Švajcarci imaju kantone koji
su se ujedinili u konfederaciju u 14. veku, posle pobede nad Svetim rimskim
carstvom koje je osnovao Karlo Veliki. Mi smo, gospodo, bili pod Turcima. Prava
decentralizacija Srbije je decentralizacija Beograda u više faza, u dužem vremenskom
periodu. U tom Beogradu je najviše para, znači najviše se krade. Ispumpavaju se
milijarde godišnje. Sve je tamo skoncentrisano. Oduzmite mogućnost političarima
da budu Beograđani i jako brzo
videćete rezultate. Znam da razumete na šta mislim.
Sada sledi deo teksta za ovu intelektualnu Srbiju, da me oni razumeju,
pošto ne vole baš da čitaju narodni jezik kojim pišem.
Nadam se da će vaš mozak da apdejtuje ove moje frontalne konfesionalne
agitacije prostom narodu srpskom. Ako vi niste ovo pročitali, već vaš freelance
social network Admin, zamolio bih te druže Admine da preneseš ovo moje
antiteističko hejtovanje svojemu poslodavcu. Prepričaj mu da ga istangira, a
ovo sad nek’ pročita svojevoljno i spakuje u sopstveni diskucioni misleći
folder u tefter. Prepričaj mu ovaj moj post kao skraćenu verziju školske
lektire sa neta. Nemoj samo da mu kažeš da se Ana Karenjina bacila pod voz. Da
ne brine. Pozdrav od mene i neka odgovor objavi u svom sajber portalu.
Prevod na SNS srpski jezik
(jalbidalbi jezik)
Ne nadam se da će vash mozak da privati ovo, dali će ili neće VI prirodne
lepote serbia, potomci Nemanjića ali glumaca iz TV serije na SNS RTS 1. Ako vi
nishte ovo raščitali već onaj koji zna nauku s čitanie na glas a vama čitao na,
jalbi prverio dalbi pročitao stvarno, ali nije. Nemojte da prepričate Vuchicu ovo
shta sam napisao, on zna da chita, čak i u sebe i kraj sebe.. Od vas voleo bih
da čujem kako bi neko prepričao ova text. Voleo bih da prepriča onaj što ima
800 evrića visak, da mi da 400, a ja da ga zavrnem i s tie parice odem na more
i ne uplatim Vuchicu. Evo istitlovao sam vam ovaj .txt i drugarski pozdrav
nadam se da ce se nekad vidite sa monom. Na kraju evo botovima još malo znakova
interpunkcije, pa neka ih rasporede kako hoće. ; : _ ) / ??? % $ # „ ! , , , ,
* = = Neki doduše i nisu. al’ šta tom ima veze. Njima je to isto.
Prevod na prestolonasledni Karađorđević jezik.
.MP3
Не надам се да ћете васх мозак
привасти ово, да ли ће или неће ВИ природне лепоте србије, потомци Немањића али
глумаца из ТВ серије на СНС РТС 1. Ако ви нисте ово разјасли већ онај који зна
научну ријеч на гласу и читао на, јал би прверио дал 'прочитао стварно, али
није. Немојте да уверите Вучићу ово што сам написао, он зна да чита, чак и у
себе.Ево иститловао сам вам овај тxт и другарски поздрав, надам се да ћете се
некад видети са мном. На пријему у вите двор који је мој хаус.само онај који је
за Кара, карађорђевице, а против Немањице из ТВ серије.
Ako želite da čujete originalni izgovor Aleksandra II
Karađorđevića, tekst iznad kopirajte u Google prevodilac. Podesite levo
„engleski“ desno „srpski“ i kliknite u desnom delu ispod prevedenog teksta na
znak za zvučnik. Original prestolonaslednik kada priča maternjim jezikom.
A evo i ja sam to uradio za vas koji ste trenutno na mobilnim
telefonima i ne gledate kako prelazite ulicu.
Pre nego što pristalice monarhije izvedu impulsivni komitski
napad na moju ličnost i srpstvo, zbog obog klipa sa youtube, molio bih da
pročitaju ovo što sledi.
Verujem da se nj. k. v. Aleksandar II Karađorđević ne bi
naljutio na ovu moju šalu. Lično smatram da mesto predsednika Srbije treba da
se ukine i da se vratimo patlamentarnoj monarhiji. Odmah će razni politički teoretičari
da ovaj moj predlog proglase nazadnim.
Znate šta?
Da smo mi Francuska i da smo imali buržoasku revoluciju,
Napoleona i sve ostalo, bilo bi, k’o što narod kaže - sa konja na magarca. Međutim, mi smo Srbija, bili smo deo
Otomanskog carstva i živeli smo dosta dugo u jednopartijskom sistemu.
Imamo 27 godina višestranački sistem koji je daleko od
demokratije. Daleko smo i od demokratskog društva. Hajde da pogledamo rezultat
svega toga kroz ličnosti i dela dosadašnjih predsednika.
Počeli smo sa diktatorom koji je po cenu opstanka na vlasti
uveo zemlju u konflikt sa celim svetom, njega je kao metadon heroin zamenio
neobavešteni namćor, pa je onda izbore dobila jedna obična kohabitovana ameba
koja je stvorila ovod današnjeg psihopatu, a u prelaznom periodu između amebe i
psihopate imali smo Tutu Bugarina iz Kragujevca. Ako uporedimo njih sa
Aleksandrom II, to što slabo govori srpski jezik je sitnica u odnosu na teške
duševne mane ovih pomenutih. O tome koliko su dosadašnji predsednici Srbije,
interesne grupe oko njih i prateći kokošari opljačkali Srbiju, uništili... To
su cifre od kojih se običnom čoveku zavrti u glavi. Po nekim računicama, iz
Srbije su izneli 51 milijardu dolara. EJ, PEDESET I JEDNA MILIJARDA DOLARA! Da
su Karađorđevići imali te pare pred Prvi svetski rat, ne bi im bili potrebni
saveznici. Razbucali bi sami Austrougarsku monarhiju i militantnu carsku
Nemačku. U Beču, poslastičarnice bi danas imale nazive pisane na ćirilici, u
operi bi im redovno gostovao Aca Lukas i Ceca, a Nemačka bi se svela na
Berlinski pašaluk. Talijani bi proizvodili paradajz da ih naše domaćice
stavljaju za zimnicu u flaše od venecijanskog stakla, svaka plaža u Španiji bi
se zvala Miločer, pa se samo doda broj.
Međutim, ljudi koji su opljačkali Srbiju i njihovi saučesnici,
su stvorili sistem da su praktično nedodirljivi. Njihova deca i familija ih
nasleđuju u politici i svemu.
Mi, u stvari, u mentalnom smislu
imamo razjedinjenu Srbiju - na male psihotične državice kojima vladaju samokrunisani
političari, vladari koji su svoj svet pretvorili u zasebnu državu u državi. Vladaju
kao despoti svojim malim carstvima i ako zavrnu jedni druge za pare, ratuju
preko buđavih medija i dnevne štampe. Ta njihova carstva nemaju geografske, već
materijalo-interesne granice.
Zato mislim da treba da promenimo izborni sistrem,
decentralizujemo Beograd, ukinemo mesto predsednika Republike Srbije, jer mi
kao republika u pravom smislu te reči nismo, i postanemo parlamentarna
monarhija.
Aleksandar II Karađorđević ne bi bio krunisan, nego neko od
njegovih potomaka ili potomaka Karađorđevića. Naravno, za tako nešto bi se pripremio,
bio u obavezi da završi vojnu akademiju, da se školuje na temu međunarodnog
prava i odnosa i doškoluje se na nekoj od stranih akademija. U tom prelaznom
periodu mesto predsednika države bi obavljao premijer.
Vojnu akademiju bi morao da završi, jer sutradan kada postane
kralj, biće vrhovni komandant oružanih snaga. Da li vam je poznato da je princ
Čarls završio mornaričku akademiju i da je komandant britanske mornarice?
Hajde sada da uporedimo ovaj moj predlog sa trenutnom
situacijom koju imamo.
Imamo samokrunisanog monarha Psiha koji komanduje vojskom u
ratu i miru, a da nije služio ni vojsku. Imamo našega Bila Klintona, a da nije
demokrata. Za ministra odbrane imamo muškarca pod falinkom jer nije sposoban za
odsluženje vojnog roka. Šta se tim ljudima dešava u glavi, verujem da ni
najbolji psihijatri ne mogu da dokuče u potpunosti. Takvi se ne leče samo medikamentima,
nego drže zatvoreni u tapaciranoj sobi.
Umesto da su u tapaciranoj sobi, kod nas takvi ljudi vode
državu, komanduju vojskom i bolesno drže sve pod kontrolom. Imaju mala ustavna
ovlašćenja i veliku moć zahvaljujući paralelnom sistemu kojeg su stvorili.
Prema tome, moj predlog je izuzetno savremen i napredan u
odnosu na ovo što danas imamo. Ne samo to, nego i izuzetno mentalno zdrav.
Sam čin krunisanja treba da bude dobro organizovan i svetski
događaj o kome će se pričati mesecima. Neka košta koliko treba, može da se
plati parama zaplenjenim sa of-šor računa. Bivši vlasnici računa mogu
ceremoniju da posmatraju na velikom video bimu koji bi bio postavljen u krugu
zatvora gde su na robiji.
Inače, spreman sam da nj. k. v. Aleksandru II iznesem ovaj
predlog, te eto može da upriliči prijem za mene. Obzirom da sam već jednom bio na prijemu u
Belom dvoru, davne 2003, molio bih ga da se ne služe oni krekeri na koje je
ubodena čačkalicom čajna kobasica i kakčkavalj. Od onoga čovek ne mož’ se
najede, pojeo sam dve tacne i otišao gladan kući. Najbolje da se skuva pasulj i
neka salata. Za dezert nek’njegova žena umesi neke jednostavne grčke kolače. Da
sa članovima Krunskog saveta ručamo k’o ljudi, a da mi se ti isti članovi ne
mršte kad budem udrobio ’leba u pasulj. Da se smeškaju. Eto, mogao bih da
smislim poseban recept za taj pasulj i da pripremljen na taj način nosi naziv:
The Royal Beans i da se tradicionalno služi na Belom dvoru.
Koristim ovu priliku da pristalicama Jugoslovenske kraljevske
vojske u otadžbini uputim apel da obriju brade, operu i ošišaju kosu. Nemate
potrebe više da žalite za kraljem, kralj uskoro dolazi. Radujte se okupani, kao
da ste vitezovi pričešćeni i miropomazani. Prestanite sa vašim ikonografijama i
koreografijama, pogotovo da nosite uniforme ili delove uniformi, vi niste
vojska. Te uniforme niste zaplenili od vaših smrtnih neprijatelja komunista,
nego ste ih kupili na vojnom otpadu ili ste ih dužili kao rezervisti.
Ovo je apel, ali kralj kad bude krunisan, narediće vam da
učinite to što sam vam napisao, a vi pokažite koliko volite kralja i učinite to
pre njegovog naređenja.
Bog je na nebu, kralj na zemlji. Ovom prvom dovoljno štete
vladike SPC, a nemojte vi ovom drugom. Dovoljno mu štete samozvani četnici
alavi na pare koji nose odela i kravate tipa Vojislav Šešelj, Vuk/Dana
Drašković novi profil i tamo neki magarac Šormaz koji ne može da uradi ni tri
skleka.
S obzirom na to kada postanemo monarhija, razvijaćemo se
ekonomski naglo, pogotovo poljoprivreda i stočarska proizvodnja, pa eto i za
vas biće posla u klanicama od Topole pa do Ravne gore. Moći ćete tu da koljete
prasad JUS koja će da idu u izvoz i slobodno pevate:
Drma mi se drma mi se na šubari cveće
ubićemo, zaklaćemo
Francuska obrada prasića
u izvoz za Austriju kreće.
Evo, ova klanična Francuska obrada me podseti da je
predsednik Psiho bio u Francuskoj. Danas znamo da je tamo bio da proda aerodrom
“Nikola Tesla” u vidu nekakve koncesije. Kao slučajno, na ulici ga je iz
kamiona prepoznao šofer iz Bora i znate šta je bilo. Zaskočio ga i ubalavio od
ljubljenja (to naravno nije slikano).
Karađorđeviće u Francuskoj niko ne mora da prepozna na ulici.
Oni imaju bulevar u Parizu nazvan po njihovom slavnom pretku Petru I
Oslobodiocu koji je, između ostalog, vratio Kosovo pod suverenitet Srbije.
Predsednik Psiho ga je prodao, a da nije ni trepnuo.
Na kraju želim da poručim nešto patrijahu SPC
Ti, Ireneju, patrijarše izabrani na nameštenoj crkvenoj lutriji,
stidi se svojih postupaka, dela i izjava. Ti i svi arhijereji koji su se
priklonili ovom zlu koje danas vlada i kojeg veličate. Umesto da mu se
suprostavite i kao Hrist stradate, vi ste sklopili pakt sa njim kako biste bez
kazne ispunjavali svoje hedonističke potrebe i činili grehove koje čine
obožavaoci đavola. Ti, koji si potekao iz redova monaštva i ne smeš da se ženiš
i imaš decu, obljubio si ženu i napravio joj dete. Nisi ti njoj dete napravio
iz ljubavi, već postoji nepisano pravilo u SPC da ako neko želi da napreduje u
hijerarhiji, mora da dokaže da nije peder tako što će da ima dete. Kad neki
vladika dobije dete, ceo Sinod SPC odahne.
Zloupotrebio si osećanja naivne devojke radi svojih ličnih
interesa. Zloupotrebio si i njena osećanja prema bogu i crkvi, sigurno si joj
složio priču da su ti spermatozoidi osveštani . Ti, slugo sotone, tačnije
njegovog zemaljskog poverenika za Srbiju, koordinatora đavoljeg za ovaj region,
Psiha i obožavaocu zlatnog teleta, stidi se. Pu, pu...
Pu pu pu pu,
pu pu pu puu, pu puu pu pu, pu pu,
pu pu pu,
puu, puu puu puu,
pu puu pu
puu, pu pu, puu pu puu puu pu
pu pu
puu pu pu,
pu, pu puu puu pu, pu pu, puu pu
puu puu puu,
pu pu pu puu, pu puu pu puu puu puu
pu puu puu
pu, puu puu puu, pu pu pu puu
Ovaj deo
teksta je napisan Morzeovom azbukom. Kratko pu
je tačka, a dugo puu je crta. Znate
ono u rok pesmama sedamdesetih kada neke pesme pustiš naopako čuje se đavo? E
ovde je drugačije; kada ovaj tekst otkucaš na električni telegraf unatraške,
zvuk koji se čuje ima dejstvo jevanđelja i pritom sam tekst govori kako ćemo
lako da srušimo Psiha. Zato podesite točkiće na vašoj Chiffriermaschinen Enigma
na sledeću šemu:
Ubacite ove
morzeove znake.
.... ...- .-
.-.. .- / ... - --- / -.-. .. - .- - . / .. / -.. . .-.. .. - . / --- ...- .-
.--- / .--. --- ... –
Naravno, ne
brinem da će ovi Psihovi da provale šta sam napisao. Ako je Tjuringu koji je
bio genije i ljudima iz Blečli parka trebalo nekoliko godina da razbiju šifru
Enigme, onda ovim Psihovim naučnicima, doktorima
nauka iz Picinog parka, trebaće decenije da provale fotografiju koju sam
postavio.
Na kraju,
oni koji su pročitali ovaj post, sigurno ih boli uvo ko je osoba koja se krije
iza ovih raspoređenih po širini i dubini slova. Ako, i treba tako, Srbi
smo.
Ali, ipak da
kažem:
Običan sam
čovek, išao sam malo u školu. Pročitao neke knjige. U vremenu dešavanja moje
mladosti bilo moderno da čitaš. Bitno je da si pročitao aktuelnu knjigu i da si
je shvatio. K’o danas što je moderno da muško obrija noge i počupa obrve, ili
žensko ugradi napućivač za usne u usne.
Da bih sebe
bolje objasnio samome sebi, napisao sam autobiografiju. Prvobitna verzija moje
autobiografije je imala 472 strane. Ostavio sam tekst malo da odleži i ponovo pročitao. Shvativši da
je to previše obimno, rešio sam da tekst redukujem i izbacio sve opise prirode
iz njega. Konačna verzija moje autobiografije ima 3 strane, pa se može brzo
pročitati. Evo link:
