Svaki
pas ima neki svoj, poseban karakter. Drugačije rečeno, individua je za sebe.
Ono na šta se manje obraća paznja je karakter vlasnika psa. Zato sam ja odlučio
da kroz povremene statuse obradim nekoliko specifičnih profila ličnosti vlasnka
pasa, kako bi eto, ostali vlasnici pasa saznali nešto o njima. Da počnemo redom
sa prvim profilom:
SELJANKA
IZ BEOGRADA
To je
vlasnica psa koja nema kuče. Ovde se odmah nameće pitanje: Kako je to moguće?
Kako je moguće da je neko vlasnik psa a da ga u isto vreme ne poseduje? Obzirom
da živimo u zemlji koja se zove Srbija, ovo ne da nije nemoguće, nego čak i
nije čudno. Verujem da nije ni vama, čitaocima ovih redova.
Kako
prepoznati vlasnicu takvog psa na društvenoj mreži facebook? Veoma prosto, piše
da je iz Beograda. U stvari, ona to nije, najčešće je iz nekog malog mesta u
unutrašnjosti. Međutim, kada je stigla u taj Beograd, najčešće da studira, kako
je nogom kročila na njegovo tlo, kroz telo joj prostrujao sindrom: „Kad opanak
dotakne asvalt“ te za nju sve ostalo sem tog Beograda je bez veze, a pogotovo
mesto iz kog je došla, te krije odakle je ona izistinski.
Zašto je
za normalne vlasnike pasa bitno da sve znaju o jednoj ovakvoj osobi i da je
prepoznaju? To je zato što može da se desi da trebaju nekome da ostave psa par
dana na čuvanje, pa da se ne zajebu. Ako ostave njoj, može da se dogodi da pas
u tom vremenskom periodu dehidrira. Naime, sve vreme će ona dok se pas nalazi
kod nje da sa tim psom slika selfije. Pozvaće i drugarice na grupno slikanje
selfija. Toliko će da se zanese (ili zanesu), da će da zaboravi psu da da vodu
da pije, te postoji velika i realna opasnost da pas dehidrira. Posebna opasnost
vreba za vikend kada je ona društveno angažovana; petkom obavezno ide u
pozorište, subotom u diskoteku, a nedeljom ne propušta da ode u operu. Voli ona
i operetu, ali ipak više voli Rozen tortu. Tim danima je prezauzeta, pa ako baš
morate da ostavite njoj psa, gledajte da to ne bude vikend.
Kako da
prepoznate seljanku iz Beograda na fotografijama na društvenoj mreži facebook?
Veoma jednostavno; uklopiće garderobu sa bojom dlake psa. Ako je pas recimo
crno-bele boje, ona če da obuče crno-belu odevnu kombinaciju. Onda će da joj
dođu drugarice i one će isto da budu uklopljene u potpunosti sa situacijom; kao
ptica Sova sa bojom kore drveta na kome živi. Onda sledi fotografisanje.
Naravno.
U
stvari, ovakva osoba želi da ima psa, ali ne može da se odluči za rasu, pa eto
prođe život. Faktori koji utiču na to su i kako će psa da drži u stanu, da li
će da bude u depresiji kada ostane sam i da li da uzme mužijaka ili ženku. Za
mužijake je čula da ima, ko što bi rekle vaspitačice, ajkulicu, a za ženke da
imaju ribicu, pa nije sigurna da li pored psa mora da ima i akvarijum.
Ono što
je specifično za takvu osobu je kada joj roditelji iz unutrašnjosti dođu u
Beograd, ne svrate oni kod nje, nego ona kod njih. Kako joj to uspeva? Pa, oni
dođu na Kvantaš da doteraju robu iz bašte za prodaju na veliko kamiončetom, a
ona ode na Kvantaš pa ih obiđe. Prosto. Naravno, prazi luk joj ne viri iz
džepa, već ga presavije na pola i ugura u svoju Armani torbicu. Naravno
original Armani sa dva „m“
A sada
nešto ozbiljno:
Postoje
ljudi koje mi nazivamo „Građani sveta“ ili kosmopoliti. Odmah da vam kažem da
to nisu oni koji sebe tako nazivaju i tvrde da je ceo svet njihov dom. Baš
naprotiv, to su oni ljudi koji jasno kažu odakle su, gde su odrasli, pa makar
to bio običan zaseok sa samo tri kuće. To su ljudi koji se ne stide ni jednoga
posla, ali pri tom imaju neki uzvišen i plemenit cilj. Obično su takvi ljudi u
prošlosti bili prosvetitelji i učitelji svoga naroda, a da sami oni to nisu na
silu nametnuli.
Dobar
primer za to vam je Vuk Stefanović Karadžić. Rođen u Tršiću kraj Loznice, jasno
je uvek isticao odakle je i nikada nije krio kojim poslovima se bavio. Između
ostalog bio je i činovnik u Negotinskoj Krajini, odnosno carinik u Kladovu.
Naravno,
ovde se ponovo nameće pitanje: Kakve veze imaju Seljanke iz Beograda sa Vukom
Stefanovićem Karadžićem? Imaju i to velike.
Naime,
ljudi koji su prosvetitelji kraj sebe imaju prosvećene žene, što ove svakako to
nisu. Zamislite da je Vuk Stefanović Karadžić bio oženjen Seljankom iz Beograda?
Morao bi nju da prosvetli prvo i na tome bi izgubio bar dve decenije. Onda ne
bi stigao pola narodnih pesama da zapiše, nastavak reforme jezika bio bi
traljavo odrađen, a obzirom da bi pored nje izgubio živce, ne bi se setio da u
reformi azbuke i pravopisa upotrebi Adelungov princip (Piši kao što govoriš, a
čitaj kao što je napisano). A o tome da bi čupao kosu kako ona brine o njihovom
psu, da ne govorimo.
Inače,
razlika između prosvećene žene i Seljanke iz Beograda je u principu 3:1
Prosvećena žena ona jedna sama bez problema brine o tri psa koji su pri tom
lepo vaspitani i negovani, a tri Seljanke iz Beograda ne mogu da izađu na kraj
sa jednim psom, sve da ovaj neprestano spava kao da je pod anestezijom.
Znači
Vuk Stefanović Karadžić iz Tršića kraj Loznice imao je prijatelje kao što su
Jakob Grin, Gete, Šeling kojima nije rekao da je Beograđanin, nego da je iz
Tršića.
Na
kraju, želim da kažem da ovo što sam napisao nije slučajno i da se podudara u
potpunosti sa stvarnim likovima. Da jeste, Seljanke iz Beograda postoje i
prepoznale ste se sigurno. Da, to ste vi.
Vama
normalnim ženama želim da ostanete kakve jeste i ako sam vas bar malo ovim
postom nasmejao, biće mi posebno drago, a evo i Seljankama iz Beograda otkriću
jednu tajnu; ako nemate uslova da u stanu držite psa, uvek kao kućnog ljubimca
možete da imate mačku. Niste se setile, el’ da?
Korišćena
literatura:
Vuk
Stefanović Karadžić- Wikipedia
Gabrijela
Subert -Kad’ se Gete sreo sa Vukom
Meša
Selimović-Za i protiv Vuka (štampano izdanje)
Profili
na društvenoj mreži facebook
Alan
Ford (To sam čitao u pauzi dok sam pisao blog, da odmorim mozak)
Fotografije
sam pokrao sa interneta
