Od
kad' ja pijem bambus
Od
kada sam doživeo Otkrovenje. Tačnije, od onoga trenutka kada sam postao hrišćanin;
kada sam Oca, Sina i Svetoga Duha iskreno primio u srce. Tada sam rešio da se
vladam po božijim zakonima i savetima.
Posto
sam tada mnogo pio, odlučio sam da krenem od onoga: „Umerenost u jelu i piću“.
Ne znadoh tada koliko sam jeo. Stalno sam bio pripit, te se nisam ni sećao.
Vidim nešto masno ujutru na košulji... Mora da je burek, al' ne znam koliko sam
tog bureka pojeo... A ima i elemenata rol-viršle...
Zato
sam rešio da budem umeren i u potpunosti izbalansiran u ovome drugom.
Pre
nego objasnim kako ja putem svog Otkrovenja postadoh umeren u piću, da objasnim
prvo ko su hrišćani. Bitno je da bi se razumelo ono što ću kasnije napisati.
Hrišćani
su jevrejska sekta nastala baš
pre mnogo, mnogo vekova. Od samog početka su propovedali zdrav život, zdravu
ishranu i kupanje bar jednom u životu. Vemenom su shvatili da su previše
zatvoreni i da im zbog toga preti nestanak. Zato su poradili na svojoj organizaciji
i marketingu. To vam u današnje vreme dođe slično kao kompanija Coca-cola. Ta
kompanija je na svom nastanku svoj glavni artikl gazirano piće kome dadoše
naziv po sebi, prodavala u apotekama kao lek. Kasnije su postali svesni da
prodaja njihovog proizvoda nije velika zbog ograničenog i zatvorenog tržišta i
malog broja konzumenta. Zato su poradili na svojoj organizaciji i uložili puno
u marketing. Pogotovo pred Božić. I sami to vidite. Otvori na radost.
I
svi znaju da konzumiranje njihovog glavnog artikla ne valja i govore glasno ali
se on sve bolje prodaje. I nema ko ne zna za njih.
Dakle,
kao što rekoh, bambus pijem od kad sam primio hrišćanstvo. On se sastoji iz
pola čase crnog vina i pola Coca-cole. Nit' je alkohol, nit' je sok. Umereno.
Izbalansirano.
Još
alokohol u vinu stvara zavisnost, plus je hristova krv. Coca-cola stvara još
veću zavisnost; gazirana šećerna vodica obojena karamelom i sa ko zna kojim
aditivima unutra. Tajna. Sveta tajna. U kombinaciji sa vinom, višestruko
pojačava zavisnost od njega.
Zato
ja rešenje nisam video u špriceru. On mu dođe kao neko razvodnjeno hrišćanstvo.
E
sad, kada uđem u kafanu je nikada ne naručujem bambus. Uvek kažem šankeru:
-Daj
mi jednu Coca-colu u čaši.
On
me onda pita:
-Običnu
il' duplu?
A
ja zavisno od situacije i stanja moje hrišćanske svesti mu odgovorim. To je
zato što neki put kombinacija ljudi koji to veče borave u kafani ima ponašanje
koje podseća na stado, pa ako se desi da me izaberu za pastira njihovog, ne
otkriju odmah moju tajnu. Najbolje je da sami dožive Otkrovenje kada shvate da
je ta Coca-cola u čaši u stvari bambus.
Znam
da neki neće da se slože sa ovakvim mojim ličnim komparativnim tumačenjem
hrišćanstva i načinom na koji ja postadoh hrišćanin. Međutim, ako je pop mogao
da ima švalerku (znam i koja mu je bila) i pojedine jedinke iz redova monaštva
da rade to što rade, ne vidim zašto bi ovo bilo problem. Za svoj minuli
kafanski rad ne očekujem državnu penziju kao što ju je dobio jedan vladika za
svoj. Nemam ni Audi.
A
zašto ja ne bih mogao da dam tumačenje, kada pojedine hrišćanske sekte kao što
su recimo „Jehovini zaštićeni svedoci“ imaju neka svoja tumačenja, nadasve
neobična sa potpuno promašenom suštinom? Za razliku od njih ja sam bar iskren.
Pogotovu
sam iskren prema svojoj Mariji. Rekao sam joj stvari koje nisam rekao ni svojim
prijateljima. U prvom razgovoru sa njom kao da mi je lupila neki doživotni
serum istine.
objašnjenje
pojmova, stranih reči i izraza:
kafana-mesto gde možeš slobodno da se napiješ. Može da bude
kafić, restoran...
njegova
Marija- ovde se misli na Mariju
Magdalenu. Po nekim vanbiblijskim izvorima ona je Isusu Hristu bila žena i imao
je sa njom potomstvo. Po biblijskim izvorima, on je njoj rekao mnoge stvari
koje nije apostolima.
njegova
Marija za one koji sve shvataju bukvalno- Pisac ovih redova ne umišlja da je Sin božiji, niti je njegova Marija
Magdalena izmišljena ličnost. Ona postoji. Naravno, pravo ime joj nije Marija.
Valjda ste shvatili.
Piće
bambus u terapeutske svrhe
Jednom
sam napisao sledeće:
Ni
jedna žena ne može da me napravi ljubomornim koliko ja mogu da se napijem...
Pre
nego što ovo objasnim, da kažem nešto o ljubomori. Ona je definitivno neko
patološko stanje svesti i veoma je loša čovekova osobina ako je poseduje. Čovek
može da prikriva ljubomoru dugo, ali se uvek u životu desi neki „okidač“ te ona
ispliva na površinu. Ako neko tvrdi da ima leka za ljubomoru, onda on stvarno
ne govori istinu u potpunosti. Može da se donekle suzbije, kontroliše, ali ne
zauvek. Stvarno ne zauvek.
I
pre nego što sam primio hrišćanstvo, ja nisam bio ljubomoran. Stvarno nisam. Ni
na koga. Jedino što sam umeo da budem povređen. Naročito kada sam u fazi
muvanja sa nekom ženskom osobom. Međutim, to žensko čeljade me nije namerno
povredilo, već nehotice. Otkud znam? Pa jednostavno; ona je divna ženska osoba.
Samo se u takve mogu zaljubim. U tamo nekog kretena nikada nisam mogao. Pokušavao sam. Mnogo puta. Koristio sam
i metodu autosugestije. Ništa.
Dakle,
ona je divna ženska osoba i nije to uradila namerno. Prema njoj gajim zdrave
emocije i trebam da brzo prevaziđem to moje stanje povređenosti. Nije ona
kriva. Šta ja radim?
Odvojim
jedno veče pa se napijem kao letva, što bi rekao naš narod. Naravno, pijem bambus.
Sutradan i još bar dva dana posle me toliko boli glava i muka mi je da
ja sve i da hoću ne mogu da pomislim o tome koliko sam emotivno povređen. Kad
sve to prođe, prođe kao da je rukom odnešeno. To vam je isto kao recimo da vas
boli noga, a vi uzmete pa se čekićem lupite po šaci iz sve snage. Onda vas šaka
toliko boli da ne osećate koliko vas boli noga. Prosto. Ne može noga da vas
boli toliko, koliko vi jako sebe možete da udarite čekićem. Po šaci.
Vremenom
stekao sam iskustvo i dovoljno mi je bilo da se obeznanim od bambusa, a da
sutra normalno funkcionišem. I sve je kako treba. Izlečen sam, a to je zato što
prema toj osobi gajim zdrave emocije, a ne patologiju.
Kasnije,
kada se smuvamo i budemo u vezi, ma sve je kako treba. To što će ona da izađe
neki put sa svojim prijateljima i što može da se desi da je neko muva ne
znajući da je sa mnom... Pa ispušiće. Tvrdo. Znam sigurno, proverio sam u
svojoj dosadašnjoj praksi mnogo puta. I šta ja tu sad imam da budem ljubomoran
ili ti povređen?
Znate,
imam i ja prijatelje koji mi mnogo znače u životu. Oni recimo dobro znaju da
sve ovo što pišem sam u stvari ja. Skoro mi jedan od njih upravo to i rekao. Poznaje
me dobro. Ne vidim razlog zašto neko koga volim ne može da provede vreme sa
svojim prijateljima.
Suština
vam je u stvari sledeće:
Ako
hoćete da vidite da li vas neko voli, morate mu dati potpunu slobodu. Ako ga
ograničite i sputate, nikada nećete videti... I time samo pokazujete da vi
njega u stvari ne volite iskreno. Ne treba neko da se plaši šta ćete reći, već da
obožava ono što kažete. Ne pokušavajte da nekom date slobodu tako što ćete
doneti odluku u glavi, jer to treba da bude vaše prirodno stanje.
Mnogo
sam bambusa u svom životu popio da bih stigao do toga. To se ne uči. Takvim se
postaje.
p.s.
Pod slobodom se ne podrazumeva ono: „Slobodno mi peglom pregori košulju“ To
spada u obične životne tehnikalije. Smajli.
