Zarđali kavez

Zarđali kavez

Da, mi u kavezu živimo; zarđalom i zaključanom katancem sopstvenog neznanja i naivnosti. Drugi su nam krivi, al' u poslednje vreme ne pominjemo Turke jer gledamo njihove serije na TV. Muški se dive odlučnošću glavnih likova, a žene pate jer su da je glavni glumac gay. Kao da su mogle koliko sutra da ga u svoj krevet odvedu, a debelog i flegmatičnog muža iz istog očas posla izbace.

Kada te iste ljude pitaš da li znaju šta je ašik merak oni to doslovce prevedu i misle da je to naslada u zavođenju. U mislima odmah žale što nemaju vremeplov da se vrate u istorijsko razdoblje kojim je obuhvaćen predmet njihovog maštanja.

E, u ono vreme to je kod turskih vlastelina značilo i naslađivanje seksualnim odnosom sa maloletnim dečacima. Pretpostavljam da to niste znali. Ako ste još i fanatični obožavalac benda Riblja Čorba, prvenstveno zbog mnogih svojih neostvarenih ljubavi, onda treba da znate i ovo; to je nekadašnji sleng iz kraja '70 godina prošlog veka i odnosi se na tečnost koja štrcne na kraju muškog samozadovoljavanja.  Znači, nije ono što se kašikom kusa i srče ako je vruće.

Hoću reći da kod nas većinsko stanovništvo prihvata sve zdravo za gotovo i bukvalno. Savršeno je normalno da je informacija iz nekog tabloida prihvati kao da je u potpunosti tačna. Dakle, komšinica od najbolje drugarice frizerke koja se druži sa sestrom od tetke poznate ličnosti koja joj je sve u poverenju rekla za drugu jednu poznatu ličnost je doslovce i tačno prenela u skandalozan segment iz života te ličnosti koja više nije linost već obično đubre. Naravno sve je to autoru teksta potvrdila šurnjaja te osobe i dodala (al' to nije objavljeno) da je kao mala bila oduševljena igrom Gluvi telefoni.

Konstrukcija mozga osobe koja veruje u ovakve informacije je takva da prihvata samo ono što njoj odgovara. Tačno je sve što se napiše za osobu koja ona ne podnosi iz najčešće patoloških razloga. Međutim, ako se napiše nešto za osobu koja ona obožava, to je onda kleveta jer svi mrze predmet njenog psihijatrijskog ushićenja i žele mu zlo. Naravno ako je političar u pitanju onda žele loše i naciji i budućim generacijama.

Kada bi takva osoba umesto toalet papira koristila novine koje čita i dupe bi joj upilo informacije. Desila bi se prava sinergija zadnjice i mozga. Da sam javna ličnost iz domena njihovih shvatanja oni bi poverovali i ovom naslovu desno:

Međutim, ljude koje želim da naznačim ovde su oni koji stalno pominju kako se nešto radi na zapadu. Od tog zapada su videli obično Grčku gde su kao mali išli na letovanje, Bugarsku gde su išli u šverc devedesetih, Mađarsku dok je bila u tranziciji gde su išli da kupuju jeftine sireve. Sada se bave politikom i za njih su zemlje EU kao i birokratija u Briselu nešto idealno i savršeno. Nikada nisu živeli realan život u toj Evropi, al' su zato čitali i išli na razne edukacije. Takve ljude možete da vidite u jednom našem mikrokosmosu koji se zove lokalna samouprava.

Kad vam oni kažu kako je u razvijenim zemljama Zapadne Evrope, nemojte baš da im verujete. Najčešće izmišljaju kako bi ono što oni rade ispalo normalno. Mnoge stvari rade, realizuju i sprovode pogešno tvrdeći da je ispravno. Zato sam im svojevremeno smontirao klip i postavio na kanalu youtube kako bi ih demantovao fotografijama koje sam lično načinio. I ne da vide samo oni, već i ljudi koji neznaju kao je živeti u normalnoj zemlji jer su ih političari strpali u jedan zarđali kavez koji se zove Republika Srbija, kako bi njima lakše manipulisali. Pa pogledajmo: 

http://www.youtube.com/watch?v=DRAV13G7rh0

Da je samo ovo u pitanju bilo bi dobro... Ima tu još mnogo stvari koje sigurno znate. Jedna od njih je da oni političari koji krešte o Evropi su najviše rođaka i partijskih nesposobnjakovića zaposlili u državnoj upravi. 

Ono što me najviše nervira je odnos prema životinjama. Kod nas je odavno donet zakon o dobrobiti životinja koji prepušta određene nadležnosti lokalnim samoupravama koje po tom pitanju nisu učinile ništa ili sve naopako. Jedan od dobrih primera je postavljanje znakova koji se odnose gde pas ne sme biti uveden, gde sme biti pušten sa povodnika ili gde obavezno mora biti na povodniku. Fotografija koju vidite desno gore je načinjena ispred jedne psihijatrijske klinike na zapadu i znači da ako ste sa psom, on u krugu klinike motra biti na povodniku. Dozvoljen je ulaz vlasnicima sa psima, jer pas može biti specijalizovan kao recimo vodič slepih ili da služi kao pas u terapeutske svrhe, a najčešće može da se desi da vlasnik neme gde da ostavi psa, a mora hitno kod doktora. Da ne pominjem da su na toj klinici pre više od pola veka skinute rešetke sa prozora i stavljena pancir stakla kako se pacijenti ne bi osećali kao u zatvoru, da staza napravljena pre trideset godina izgleda isto kao i kada je napravljena i da niko od zaposlenih nema lažnu diplomu ili je specijalizaciju dobio kao član partije, a bio najgori student. Fotografija ispod je pas u javnom prevozu koji se ponaša kulturnije nego većina ljudi kod nas kada se voze istim. 

Kada bi kod nas slepa osoba sa svojim psom vodičem htela da uđe u bolnički krug, sveznajući portiri bi mu privezali psa za prvu banderu i onako slepog pustili da sam traži zgradu u kojoj je doktor kod koga idu na pregled. U međuvremenu bi psi lutalice, koji su tu domaći, napravili pauzu u razvlačenju medicinskog otpada iz kontejnera i napali slepca iziritirani što maše štapom koji mu služi da opipa predmete ispred sebe. (Ako ne verujete, uzmite štap i mašite ko' slepac ispred čopora pasa lutalica).

 Te pse lutalice smo stvorili mi, ljudi. Dobar deo tih pasa ima vlasnike ali su oni u sivoj zoni. To su oni neodgovorni ljudi koji čuvaju mešance i koje mrzi da ih šetaju pa su se dosetili da samo otvore kapiju i puste psa da lunjza ulicama. Naročito leti; što da Džeki laje celu noć u dvorištu pa da od toga ne mogu da spavaju, kada može da ode u drugi deo grada i da urla celu noć nekom drugom pod prozor.  Kad takav pas napadne nekog, onda oni nemaju pojma čiji je i prave se blesavi. Pošto ne vakcinišu pse i ne sterilišu, ti psi se pare. Onda oni jednostavno te štence kad malo ojačaju stave u kutiju i odnesu u neki park. Najčešće u park preko puta moje kuće. Takvi ljudi nikad ne odgovaraju za svoj nemar jer zakon nije isti za sve, a pogotovu ako su familja sa nekim koji radi u inspekciji ili članovi stranke.

Znate ko obično odgovara i plaća kazne? Vlasnici koji propisno čuvaju svoje ljubimce i vode o njima brigu iz ljubavi. Znam mnogo takvih. O ovome bih mogao do sutra da govorim jer je usko blisko poslu kojem se bavim.

Zbog takvog odnosa prema građanima i ostalog, lično bih stavio na ulazu u zgradu moje lokalne samouprave ovaj znak ( fotografija desno):

On kaže da kroz tu ulicu ne smeju da prolaze konji.

Da zaključim na kraju:

Dok ovo pišem nemam ništa na sebi. Ako ne verujete pročitajte članak u sledećem broju Tuploida sa eksluzivnim paparaco fotografijama.

Poruka lične prirode: To što si ti glasala za Nikolića, a ja nisam ne znači da nisam čovek za tebe. Ne živim u zarđalom kavezu jer nikada nisam dozvolio da me u njega strpaju. Ona fotografija na kojoj se vide dvoje mladih ljudi ogrnutih u različite nacionalne zastave kako se ljube je najverovatnije slikana ispred gimnazije Aleksa Šantić u Mostaru. Znam jer sam tamo išao u školu, samo jednu drugu, vojnu. Tako nešto sam ja uradio još pre mnogo godina. Doduše, bez zastava i ne na istom mestu, već kod jednog kompleksa posvećenom borcima iz Drugog svetskog rata.

I uhvatio nas čuvar, al' to nije bitno.

Zato prihvati sledeći izazov: Uzmi naprednjačku zastavu, a ja ću da maznem zastavu ovim demokratama. Ako kojim slučajem ne možeš da nađeš, a ja ne uspem da ukradem, kupićemo kod Kineza zastave, sigurno ima. Onda nam posle toga ostaje samo da se ogrnemo i ljubimo ispred opštine.

Tako kavezi prestaju da postoje i revolucije počinju. 

Za one koji vole Prevera

Preveru 1999

Te noći

nad mojim gradom

nije kišilo

već

padale su bombe.

Ti si bila mrtva

pijana

dok sam te nosio

kroz kratere

kući

nisi razlikovala

krstareću raketu

od proleća,

kao kuče koje je neko

šutnuo,

donji veš koje je neko

dvaput iskuvao,

vatromet na nebu

je zasijao

i svi su

putem satelita

videli

da si

po mojim leđima

povratila

Kad sam te doveo

kući

Ono

majka plete

otac nije u ratu

on je u podrumu

vuče vino iz bureta

crevom

u pauzi rakiju...

Oooooooo

kakva je budalaština

rat

pogotovo na ovim

prostorima,

kada sam hteo

da usput

u krateru

vodimo ljubav

nisi mogla,

a

imali bi smo

siguran seks

jer projektil

dva puta

na isto mesto

ne pada.

Lažni car Šćepan Mali vaskrsao u sajberspejsu

Lažni uvod

Mnogo puta sam govorio o tome kako je u Srbiji sve lažno, pa i sama država. Ona ne postoji. Samo je imitacije države i njenih institucija. Kao kada kupite poznatu robnu marku patika u kineskoj prodavnici. Liči iz daleka i na prvi pogled, ali kada ih obujete za kratko vreme vam izađu žuljevi i noge vam smrde.

Tako danas izgleda živeti u Srbiji.

Kad većina naroda nije u tim kineskim patikama, onda odmara i vetri noge živeći u jednom paralelnom univerzumu koji se zove društvene mreže.

Te društvene mreže na kojima stanovništvo Srbije najčešće biva se zovu facebook i twitter. Uzgred, pišu se malim slovom, sem naravno ako nije početak rečenice.

Pravi uvod

Pre svega da kažem da su meni društvene mreže omogućile da pronađem prijatelje sa kojima sam pogubio veze zbog rata i stradanja na ovim prostorima devedesetih. Mogu sa njima da razgovaram na vrlo dostupan način, da saznam kako su i da vidim kako izgledaju oni i njihovi najbliži.

To je odlična stvar. Globalna komunikacija i brzo prenošenje informacija. Svima dostupno. Loši mogu da budu samo ljudi koji ih koriste i zloupotrebljavaju. O njima bih ovde govorio. Da pređem odmah na stvar.

Profili

Pravi profil- iza njega stoji osoba sa pravim imenom i prezimenom. Bez obzira kakve stavove iznosio, iznosi ih lično.

Pravi profil organizacije- iza kojeg stoji stvarno neka organizacije i ovlašćeni administrator, jedan ili više njih.

Pravi dvostruki profil- koga čine najčešće muž i žena ili devojka i momak. Dve individue spojene u jednu na slici. Zajednički čet u kome verovatno muškarac diktira a žena kuca... Postoje neke kompozicije za klavir koje su pisane da se sviraju u četiri ruke, pa je vrlo moguće da osobe koje stoje iza ovog profila kucaju zajedno na jednoj tastaturi. U četiri ruke i sa četiri prsta ukupno.

Pravi profil kučnog ljubimca- uglavnom maska za poker. Neki put je i stvarno na profilu kućni ljubimac, a vlasnik administrator. Da budem iskren, ponekad mi igleda obratno; kao da vlasnicima kućni ljubimci pišu statuse. Na to najčešće posumnjam kada vidim da ima manje pravopisnih grešaka nego obično.

Lažni pravi profil- to je kada neko drugi uzme indentitet neke osobe, a ta osoba stvarno postoji. Onda u ime te osobe iznosi mišljenja i komunicira sa ljudima. Takav profil može da bude satiričan, ali obično ide u drugu krajnost; nanosi štetu stvarnoj osobi.

Pravi profil lažnog intelektualca- to su vam oni koji o svemu imaju mišljenje, najčešće pogrešno.

Pravi profil pravog intelektualca- mitska ličnost.

Pravi lažni profil. Ima ih više vrsta:

a)  Lažni profil iza kojeg stoji osoba koja se plaši da javno iznosi stavove iz bilo kojih razloga.

b)   Lažni profil iza kojeg stoji osoba koja voli da spletkari, a da ne bude otkrivena.

c)   Lažni profil za izviđanje švaleracije. Njega najčešće naprave muževi i žene kako bi se uzajamno proveravali.

d)   Lažni profil za stvarnu komunikaciju za švaleraciju.

e) Lažni profil organizacije ili određene grupe ljudi. Na primer: Neki mečkar napravi bez predhodne konsultacije drugih iz branše profil Mečkari Srbije. Onda u ime svih iznosi stavove, od toga da njegova mečka najbolje igra do političkih. Vremenom se stvori utisak da su svi vlasnici mečki kao on. Ovde  kada kažem mečka ne mislim na auto, nego na pravu mečku, domaćeg medveda pripitomljenog i zakržljalog od slabe ishrane. Kako Japanci formiraju drvo „Bonsai“ tako naši ljudi formiraju domaću mečku. Kad bi naša mečka srela Grizlija, on bi crko' od smeha.

f)   Lažni lažni profil- iza njega obično stoje pravi ljudi kojima lako možete da saznate ime i prezime. Oni se u stvari ne kriju, već pišu pod drugim imenom. U književnosti se to zove pseudonim, u filmskoj industriji umetničko ime. Sigurno ste mnogo puta čuli za nekog glumca da mu pravo ime nije ono koje je potpisano u filmovima, već drugačije; često smešno ili teško za pamćenje. Takvi ljudi su najčešće vrlo duhoviti i originalni. Volim da čitam ono što oni ima da kažu i da ih pratim na twitteru gde im je stanište.

Naravno, među njima ima i onih ozbiljnih, ali se oni obraćaju populaciji u koju ja ne spadam.  

Postoje i pokušaji puke imitacije ovih profila. To su vam oni baksuzi koje je društvo izopštilo iz mnogih procesa, pa na ovaj način se trude da produže životni vek svojim glupostima. Oni budu brzo provaljeni i iz sajberspejsa proterani. Manje traju na mreži nego sapun kod narcisoidne osobe...

Znači, ima nas svakakvih. Ovo su tek neki od nas. O ostalima pište vi. Možete u komentaru, napišite blog o tome ili kako hoćete.

                 

Golub mira

Golub mira

U zamku

uhvatih

goluba krupnijeg

Danas imam

pristojan obrok

Ostavih moču

od goluba krupnijeg

Sutra dolaziš

na ručak

ljubavi

Volim da te lažem

sa punim ustima

recitujem Pabla Nerudu

dok jedemo

pečen krompir

u moči

od jučerašnjeg

pečenog

goluba krupnijeg

Bićemo srećni

dok ima

krupnih golubova

u zemlji ovoj

gde otpušteni radnici

nikako da nauče

da za ručak ulove

goluba krupnijeg.

Kako Sveti Trifun može biti

Dan zaljubljenih

Videh te

na Svetog Trifuna

kako se osmehuješ

sadnicama mladog

vinograda

Lep dan

zubato sunce

ti greje dojke

ispod ručno

pletenog dzempera

Daješ ljubav

ovim mladicama

Posmatrah te

sa neba

krijuci se

između oblaka

Niko nema šta Srbin imade...

Facebook jevanjđelja u 7 tačaka

1-10.e Govorite srPski, a pišite srBski i vratite se u pisaniju na staroslovenski zarad užasa neprijatelja svojih. Braća Rusi ne moraju da se vrate na staroruski jer su moćna zemlja, a i obrazovni sistem im je mnogo bolji, pa iz škole ne izlaze plupismeni, te ne mora da se prikrivaju.

2-10.e Ne računajte istoriju od datuma kada ste rođeni nego od Prekosovskog ciklusa, minimum. Slušajte pažljivo šta istaknuti intelektualci sa srednjom stručnom spremom zbore, jer to je mudrost čim je prihvatiše i neka visokoučena gospoda, jer položenije bo Srbalja zasada je tako da isključiteljno prihvatiše Džeronima kao svojega dejstvujušćeg junaka, a Apači mu otkazaše prenumeraciju.

3-10.e Mrzite TV neprijatelja daljnjeg, a pazite se neprijatelja bližnjih. Zarad sigurnosti otadžbine pišite nejasno, bez tačke i zareza, čas odvojeno, čas sastavljeno, mala i velika slova gde god vam je fino... To će neprijatelja bližnjeg da zbuni i neće znati šta da prenese neprijatelju daljnjem. Ovaj onda neće znati slabe tačke u odbrani srBstva i promašivaće dušmanin nevidljivim zracima.

4-10.e Volite oca svojega, mater svoju, babu i dedu kad je penzija, a vreme provodite kod komšinice u ogovaranju.

 5-10.e Ne želite zlo neprijatelju svojemu, sem da crkne i propadne.

6-10.e Ne ljubite prase svoje kao što ljubite samoga sebe jer to spada u zlostavljanje životinja.

7-10.e Ko lajkuje statuse vaše taj je srBin, a ko ne lajkuje je prokleti srPin i ne rodila mu pšenica bjelica, muškatle ne procvetale, kazan za čvarke mu se probušio i jedina olovka polomila.

Tumačenje: Zbog snažnog i izražajnog jezika, živalj iz plemena srBskog, malo su vična prostom računu kao što su sabiranje i oduzimanje. Množenje im ide od ruke i stalno ga pominju: „Braćo Srbi, množite se!“ Deljenje im je najvažnija matematička operacija jer svi do jednog smatraju da im uvek kod podele pripada veći deo. Ali, ako se vratimo na one prve dve matematičke operacije videćemo sledeće: Kad upitate prosečnog Srbina koliko je recimo 61+22, neće znati odmah da odgovori i procenat tačnog odgovora biće polovičan. Ali, ako mu kažete: „Imaš 61 euro, ja ti dam još 22 eura, koliko imaš ukupno?“ Odgovoriće ko iz topa precizno: 83! U oduzimanju je još precizniji ako plaća u eurima, nije se taj rodio ko će da ga zajebe za kusur!

Naravno, moneta „euro“ se na staroslovenskom izgovara „evro“ jer ne važi Vukovo: „Piši kao što govoriš“. Ako neko misli da akademici sa srednjom stručnom spremom brkaju latinično „u“ i „v“ pa su pročitali „evro“ i s' kolena na koleno preneli, grdno se vara!

E, a zašto vam ja ovo govorim? Pa napisao sam tačke kao eure;1-10 e, 2-10 e ... Da bi ih oni koji me proveravaju u sitnicu lakše sabrali. Da ne ispadne da sam naveo više, a napisao manje. Znači imate ukupno 7 novčanica po 10 eura, a to je 70, pa na nulu pokrijte palcem i ispadne tačan broj od tačaka 7!

*Sad fusnota. Apsolutno je dozvoljeno kopiranje, prepisivanje i prisvajanje autorskih prava statusa jer svi smo mi Resavska škola i nikad ne lažemo, uopšte. Sigurno se svima vama desilo da dok ste išli u ovu, savremenu školu, na pismenom iz srBskog jezika budu nekoliko, čak i tuce, indentičnih pismenih zadataka sa istim greškama. To je zato što svi mi imamo kolektivnu nacionalnu svest te vekovima radimo i grešimo uniformisano. Ako lažem, nek me zgazi tramvaj iz predizbornog obećanja SPS-a sa prvih parlamentarnih izbora!

Ako kojim slučajem neka muška osoba kopira ovo da bi zadivio neku žensku osobu svojom duhovitošću i pameću, samo napred! Biće mi posebno zadovoljstvo ako iz toga ispadne nešto više i desi se ono krajnje; napravi se novi, mali srbIN! Smatraću da sam napravio bolji posao nego svojevremeno Milić od Mačve i ona njegova „Grupa 69“!

p.s. Molio bih sve one što propovedaju, a ne nose mantiju, da me se u ovom slučaju okanu.

Mast, so' hleb i aleva paprika.

  

U ono vreme groznih devedesetih godina prošlog veka, kada su žene brale bilje, sušile i pravile domaći začin „Vegeta“, ljudi jeli narodni hleb koji su uzimali na kupone, popularno zvani „tačkice“, na televiziji nikada veći broj reklama za razne preparate za mršavljenje. Dok su jeli taj polubeli hleb kao jedini obrok, duša im beše gladna... Oči site svih laži koje su mogli da vide u medijima.

  Danas, dve decenije kasnije, na istoj toj televiziji, samo sa mnogo većim brojem kanala, nikada veći broj emisija o pripremanju pikantnih, skupih i egzotičnih jela.Uz vizuelno objašnjenje poznatog kuvara kome je obavezno dodata kao gošća neka vibrato pevaljka sa estrade, korisnik umočene kriške hleba u paprikaš čudnog izgleda i mirisa može da vidi kako se spremaju namernice za koje on nema para, niti će imati u skorijoj budučnosti.

 Ovde mi se obavezno prekine film...

Nikada nisam bio pristalica komunističke ideologije. Nisam je osećao u srcu. Ježio sam se od njene deformisane interpretacije zvane jednoumlje. Smatram da se jedno nekadašnje veliko jednoumlje, dolaskom višestranačja samo rasulo u mnogo malih, sitnih, isfrustriranih jednoumlja. Nastala je gomila političkih lidera koji režu i proganjaju sve one koji ne misle kao oni ili im nisu po ukusu. Sve je isto, sem jednog; nije bilo ovolike gladi.

  Dugo sam se pitao, zašto? Na kraju sam shvatio da je to zato što nekadašnji komunisti potiču od sirotinje i da koliko uzimali za sebe, nisu dozvoljavali da narod bedno živi. Prošlost ih je stalno opominjala. Međutim, baš zbog toga, učinili su jednu, po budućnost ove zemlje, kobnu grešku; nisu želeli da njihova deca trpe gladna i da se „muče“ kao oni nekada. Zato su od nih napravili uvek site „invalide“ navikle na povlastice. Toj njihovoj deci, najveća avantura gladi je studenska menza ili kada im majka ne postavi da jedu u kasnu noć pri dolasku iz provoda, pa alkoholisani legnu u krevet praznog želudca.

Ta njihova uvek sita deca  su ih nasledila. Danas oni vladaju Srbijom.

Odgovara im da sirotinja nema šta da jede i da je ima što više. Iz te hrpe izdvoje one najgluplje i manipulišu njima uz pomoć štapa i mesnate slanine zvane „bolji život“ . Oni, srećni... U odnosu na ranije lepo žive i rade sve što im ovi kažu, ne razmišljajući. A, ako bi i pokušali da to čine, ne bi mogli; sva krv im umesto u mozak ode u želudac na varenje taze prasetine, roštilja i raznih đakonija, pa im je blokiran.

Treba vremena da mi se prekinuti film sastavi i vrati. 

Kada ovima što danas vladaju pomeneš ovu konstataciju od pre prekida filma, oni ti otprilike ovako odgovore:

„Ovo je demokratska zemlja, pa su i mediji slobodni. Kome se ne sviđa šta vidi na televiziji nek' promeni kanal ili nek' je ne gleda uopšte“.

To im u stvari dođe i socijalna politika.

Što sam stariji, sve više mi se čini da narod u razvijenim i uređenim zemljama ne buni često jer su im usta puna hrane. Stalno nešto grickaju i jedu, a kada se jede, ne priča se. Onog trenutka kada nemaju ništa za žvakanje, dolazi do masovnih protesta.

Mislim da će za ovu zemlju dobar političar da bude onaj koga sirotinja ne može da kritikuje jer su im usta puna hrane. Kada sirotinja ne bude mogla da prozbori iz tih razloga, biće nam bolje.

Naravno, to neće biti uskoro. Možda nikad...

Reći ću još da nisam ni neki vernik, ali trudim se da postim ceo božićni post. Na Badnji dan, umesto bogate trpeze, sebi namažem na hleb mast i na to dodam još so i alevu papriku. Tri kriške; jednu pojedem u ime Oca, drugu u ime Sina i treću u ime Svetog Duha...

I molim se da mlade generacije koje dolaze jednog dana oproste mojoj što je spavala i dozvolila ovo beznađe koje ih očekuje.